Школски гласник

Стр. 164.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 10.

концентрацију, а све што ту снада назива се концентрација с планом. Така с планом концентрација је методичка или концентрација наставне основе. Методичкој концентрацији су у помоћи Формални степени у настави: Припрема, спајање и нримена. А концентрација наставне основе тиче се у главном само спољашњег њеног уређења и поделе. ДорпФелд истиче у овоме раду ове 4 тачке: 1. Нормалност наставае основе (да је у њој потиун број иредмета). 2. Сваки предмет да је потпуна целина т. ј. код неког сложеног нредмета као што је веронаука, морају разни огранци бити везани уједан заједнички ноступак (библ. приче, катихизис, изреке, песме и т. д.) 3. Наставно спајање свију предмета, према њиховој природи. а) Стварна и језичка настава. б.) Стварна настава и настава о облицима (слика, цртеж, калуп у опште ручни рад). в.) Предмети стварне наставе међусобно. 4. Средишње место за веронауку да послужа образовању мишљењаи карактера. За израду оваке наставне основе, истиче Стој ова три закона: 1. Дидактичку статику. Она одређује градиво које ће се упоредо узимати а тражи да се за свако доба и свако главније интересовање спреми материјал који томе одговара. 2. Закон дидактичке пр оп е д евтике, која тражи постепеност и сређује градиво тако, да свако ново наставно градиво, нађе у пређашњем градиву основе за преставе које треба да се приме. 3. Закон концентрације која се о томе стара, да се дух не умара с брда, с дола покупљеним сваштаријама и да му се не износе масе престава без икакве везе, него да се већ у основи уједињено, сродно, спојено градиво даје васпитанику. Код оваког истављања градива важно је одређивање пропорције, која мора рачунати са вредношћу појединог градива, а помоћу овога да одржи равнотежу у многостраности градива. С тога се мора већ при изради на-

ставне основе расположити градиво тако, да се омогући сиајање појединих знања, која не смеју стојати осамљена или свако за себе. Јер идеја концентрације само тако се може спровести у настави, ако је наставна основа удешена према тој идеји. Кад се после овога за часак обазремо на нашу Наставну Основу, видећемо да се у њој покушало нешто да се одгов ри оном другом огранку концентрације по ДбрпФелдовом распореду, који се тиче Наставне Основе у опште, јер су предмети тако груписани како би ближе били оваком захтеву. Но и ту се само код веронауке јаче опажа онај педагошки захтев који је ДбрпФелд истакао у својој 2. тачци. Дочим се код даљег градива није могло ни толико дати путоказа учитељу. А то је сасвим појмљиво, јер Наставна Основа, која би се ма и у мањој мери показала да је досљедна у том правцу, захтева веома дубоке студије и много дужег времена за сређивање, него што је то био случај код израде ове наше Наст. Основе која је за тако кратко време и сложера и већ у посао пуштена. Оном др , гом — методичком огранку концентрације, Наставна Основа је тек обећала, да ће дати путоказа у своме упутству. Но и кад добијемо то упутство знатан део нашег учитељства, а то је сво старије учитељство, доста ће се лајички наћи у њему ирвих година, јер ранијих година није се у нашој учитељској школи упознавало са тим модернијим принципима у настави, као што су Формални стенени, а то из простог разлога што ти принципи нису ни у тих напреднијих народа били још освојили земљиште. Шта више они ни тамо још ни данас нису постали свугде педагошко вјерују, а где су усљед повољнијих нрилика могли постати то, још није над њима изречен коначан заједнички позитиван суд, свију признатих педагошких мислилаца, него их има и који су за и који су против. (Наставиће се.)