Школски гласник

Бр. 12.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 200.

према скали те врсте за држ. чиновништво. Приходи у деиутату или у земљи престају. Места за која општине не доприносе ништа, попуњује постављањем учитеља ЕШО. Доплатци од 200 К издају се сваке навршене 3 године. Доплатци петогодишњи се напуштају. Школ. управитељу је доплатак према броју снага учитељских од 200— 600 К. Школ. послугу поставља сам учитељ или учитељски збор. Ради одржавања што боље чистоте, м. школ. одбор набавља потребне реквизите и месечно даје рибати и закречити школу. У погледу мировине требало би да се установе бар ове допуне. У мировину се рачуна и станарина. Мировина се рачуна од дана ступања у сталну службу. Чланови који нису навргаили 10 год. сталне службе добивају отправнину: до 5 год. своту у износу 1 и '/ 2 годишње плате. За оне који су онеспособљени за рад без своје кривице, а имају бар 5 годива службе рнчунаће се као да имају 10 год. службе. Навршеном 10 год. службе мировина је 50°/ 01 за сваку даљу год 2 '/ 2 °/ 0 да свргпетком 30 год. службе ужива учитељ пуну плату. Ако престане повод умировљењу учитељ може поново бити примљен у редовну службу. За удовице и сирочад. Свако дете треба да добија припомоћ док није збринуто самосталвом зарадом, односно женске до удаје, а та обвеза траје 24 год. Годишња припомоћ да не буде мања од 300 К. Удовица и деца да уживају по године после смрти целу очеву плату, стан и огрев. Ако учитељ није имао жене и деце, ова посмртнина да припада најближим рођацима, односно ономе ко га је неговао до смрти или коме је он завештао. Све наведено о мировини и посмртнини да важа и онда, ако учитељ није умро природном смрћу, па ако је и својевољно одузео себи живот. Изворп за учитељски мировински фонд у митрополији, да се набаве из ових средстава: основна главница из нар. Фонда и уплате учитеља; у фонд да се уноси 3°/ 0

на сталну плату, стан и огрев, 5О°/ 0 од сваког новог доплатка у платежном разреду (једном за свагда), 30 фил. од дечје уписнине, 1 °/ 0 на плату уноси годишње свака општ. за сваког свог учитеља, чист доходак од издатих шк. књига и тисканица ако су у изд. школ. власти, остатци од учит. плата, новчане казне од кажњених учитеља и др. прилози и оставине. Годишњи сувишак камате додаје се осћовном Фонду као његов саставни део. Чланство и делокруг месног школског одбора дасе изведе у овом правцу: Чланопи школског одбора су: Најстарији активан учитељ; ако је 3 или више учитеља онда двојица, најстаријих које учитељски збор изабере; школ. управитељ; свештеник (именује га конзисторија. ако су двојипа, ако их је више бирају између себе једног), осим тога 2, 4 или 6 чл. од становништва. према броју душа до 3000, 7000 и преко 7000; за чланове да могу бити изабрани они, који су свршили с уснехом бар основну школу и поФторну школу и тачно ју походили. Неписмени не могу бити изабрати. Чланове грађане бира скупштина и ван своје средине. Председника м. шк. одбора и његовог заменика поставља епарх. школски савет на предлог среског школ. надзорника. Аитиван учитељ не може бити председник ни заменик председнику м. шк. одбора, умировљен може. Задаћа месног школског одбора била би да води бригу о спољашњем уређењу школе, у унутрашњи стручни део не иде његов делокруг. По решењу ЕШОдбора може се изгубити право на чланетво, ако се члан огрешио о своју дужноет или према школи и просвети показао непријатељски расположен. * Ово би у главном биле основне измене на којима би требало установити нашу школску самоуправу. При пресуђивању појединих места у напред истакнутим тачкама, сваки учитељ треба да је начисто с тим, хоће ли с праведног и неприетрасног гледишта да пресуђује ствар. Многом члану нашег друштва, биће у овим означепим п »требама