Школски гласник

Стр. 201.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 12.

много што шта претерано. ненотребно. Но ако ће о будућности наше школе и просвете, и опет одлучивати мишљења неупућена у школску ствар, онда наше друштво нема права да говори о тежњама за нросветним напретком. Хтети просвету, а за њу ништа више не жртвовати, то двоје не иде заједно. Наше је мишљење да ће се наша школа и настава унапредити само тако, ако им се да потпуна слобода. Ако се учвтељство не буде више гледало као новија генерација некадашњих недоучених учатеља, него ако се учитељству као интелигентном делу нашег друштва да све оно што му припада. Али онда да и учитељство то поверење врати својим самопрегорним радом, узевши себи за дужвост пре свега да се у своме позиву што темељвије спреми, а затим да буде срцем и душом прво учитељ и носилац народне просвећености, а као такав имаће широко поље рада, да неће и не треба да доспева у друштвене размирице, које га одводе са његова права посла. На учитељству и осталим људима од просвете стоји дужност, да у свакој прилици заступају такав правац, који ће основној настави створити стварнији освов за напредовање. Разуме се да уз ово треба и учит. школе и даље образовање учитеља да се изводи у напреднијем правцу. Но то спада у други одељак нашег школског уређења. Кад закон зајемчи учитељству права редовним путем, престаће могућност, да појединци заобилазним путем траже неких личних заветрина, стављајући се где кад и у таку службу, која -по локалном схватању прилика није неисправна, али је по општи углед учитељства штетна. Наше напредно доба тражи данас од школе много више, него што јој је била задаћа пре четврт или половине столећа. Према тим просветним захтевима морамо данас тражити од школе много више, али јој и много више дати, него што смо јој давали и што јој дајемо. Ако смо прихватили то уверење, морамо на првом месту њеним радницима дати оно, што им припада и онда с правом и од њих тражити више него што су до сад давали. М.

Концентрација у настави. (Наетавак.) Но за увод у концентричну наставу, за наше прилике биће усиех, ако проучавајући потребне списе, прихватимо већ и то начело, да више асоцијативним путем у настави радимо, не прелазећи механички преко сродних момената у настави, него спајајући их и истичући њихову сродност, уз настојање да се круг пажње дечје развија у консолидованом опажању и упоређивању градива о којем се води реч. А да би о томе имали неку приближнију слику, изнећу овде неколико примера из појединих наставних предмета За опширнију и темељнију студију концентричне наставе, нотребно је ући у књижевност о томе питању са теоријске и практичне стране. За такав рад мало је времена на оваком једном збору. Приказаћу овде прво из веронауке једну лекцију у концентричном правцу. Исус благосиља малу децу. 1. Припрема. Учили смо да је Исус ишао по варошима и селима и учио људе. С њиме су увек били и његови ученици. Тахо једанпут кад је Исус дошао у неко место, дође му много жена и донесу своју малу децу. Оне су хтеле да им деца виде Мсуеа и да их он благослови, и да се моли Богу да деца буду добра и ваљана. Ученици Исуеови мислили су, да Исусу то неће бити право што су жене довеле многу децу, па нису хтели да их пусте пред Исуса. Али кад је Исус чуо шта ученици раде, а он им рекне: „Пустите децу нека дођу мени, и не забрањујте им, јер они ће доћи у царство небесно код мене и мога оца!" Мала деца нису била још ништа скривила, нису била грешна. Тако добри и без греха треба да су и људи, јер ако нису таки, не могу доћи у царство божје. Јесте ли чули како је Исус волео малу децу! Па их је узимао на руке и благосиљао их је.