Школски гласник

Бр. 13.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 220.

надмоћност над јавом. Док у истинитим догађајима свагда врлина односи победу, и док сви исаоријски догвђаји иоказују, да је општи циљ човечавског развитка само добро, не би ли се с тога оваким замишљеним дружењем много сигурније родили у души дечијој моралнн идеали, него ли сувим, често неистинитим и неразумљивим нричама" ? Наторн побија то и каже: „Ону немогућност, коју нам практичан живот не може да да — допуњавају нам у настави песвички производи, који се ни изблизу не могу мерити са оном разликом, која постоји између светлости свеће и сунца, јер то је разлика у роду а не у степену. Ма како живо да вам се одсјајива у машти који догађај, ипак га не преживљујемо тако, као онај, који искусвмо ва јави; о ономе увек знамо, да нам се неће свалити иа врат" (8 о с 1 а 1 р ас! ৕ о §• 1 к, стр. 293.). „Свакидашњи живот ретко даје прилике у којима би нам се побуђивади осећајни — надражаји и у којима би се вријемљивост ваша увеџбавзла према таквим осећајима. Нису увек бурна времена, немамо увек нрилике за јуначко пожртвовање за домовиву, за еклатантно очитовање осећања родољубља... Тај недостатак код деце, позвана је да попуни игра, а код људи уметности. Кад немамо у чему да уживамо на јави, нојезијаје што рађа у нами осећаје; ако се радујемо, радост осећамо помоћу појезије и уметпости још јасније, још узвишевије и у већем степену; ако нас што тишти, боли, ако се патимо, то се појезијом и уметношћу ублажава, разведрава .. С друге стране пак уметпост служи као васпитни Фактор при стварању карактера. Фино осећање укуса не само да је претеча моралног образовања, него је и саставни део његов. Човек који има естетски фини укус, никада не ће бити жртвом бруталних испада својих страсти... Још и онда, кад се с правом узруја, кад му страсти узавру — укус му зауздава дивље испаде његове; разум му времена добија и за то време страсти му се стишавају.* Наравно, јаву може песништво само

* Вг. ЗхбкоЈу <3у.: А ш и V е 8 г е 1; п о V е 1 б 1 е г"кекегб!; „М. РаеДа&о^а", 1899., бр. 1.

делимично да допуни. Затим морамо правити и избор између песничких производа; само они производи могу се давати деци у руке, који ће њихову душу занимати, а међутим су од васнитне вредности. Детету од 12 година нпр. излишно би било увек давати љубавне песме! Ето родољубља, ту настојмо, да деца добију такву лектиру, којом ће се већ за рана подстаћи у њима жвжак родољубља! — Осећаји, мисли, које све нас завимају одјекују са усана песникових. Кнез-Николино: „Онамо, намо..." силан је израз срца и душе васколиког српеког народа. Песништво је дакле и са националног гледишта веома важно. Народно песништво и уметност замењују сву силу правних закона и раштркане синове једног народа спаја у мислкма и срцу уједно. По Шилеру појезија ставља у хармонију разум са срцем: „Готово да је само појезија опо, што саставне силе душе опет спаја, која срце и разум, мишљење и машту подједнако занима и тако у нама опет целог човека надопуњује". — Од математских операција богме срце баш не куца живље!... Међутим утицај песама очитује се и у самом разумевању, као и у саосећању њиховом. — Толико смо нашли за потребно да изнесемо о важпости естетског васпвтања у иогледу утицаја његовог на развијање воље. (Наставиће се).

Предлоза ЗЕМАЉСКОЈ УЧИТЕЉСНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ У МРАВСКОЈ што их је сабрао учитељски педагошки одбор. Земаљска учнтељска конференција у Моравској, одржаће се у Брну, у просторијама велике техничке школе 29. н 30. септембра н 1. октобра о. г. по нов. к. На њој ће се између осталога расправљати о ревизнји наставне основе, и о правним и матерпјалним одношајима учитељским. У дужем нпзу година тамошњи учнтељп су расправљали поједпна питања у својим среским и окружним зборовима и доносилн резолуције о њима. Педагошки одбор савеза моравских учител>а, прикуиио је све те резолуције, средпо их и сад их