Школски гласник

Стр. 221.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 13.

у 130 тачака подноси земаљској учитељској конференцији, да се коначно прихвате и прогласе као једнодушне тражбине учитељске, које треба да уђу у школски закон прп новој преинаци тога закона. Значајно је, да иако не постоји у ужем смислу никаква међународна веза, између учитеља разних народности (осим међународног учитељског бироа, у којем су заступљена учитељска удружења из разних држава, а чији је програм више за реформом општих васпитних питања), ипак се у исто доба све јаче и интензивније опажа покрет за реформом одношаја школе и учитеља и то не само на западу, него и ближе нами, међу нашим друговпма разнпх словенских племена. Познавајућп колико су лабаве везе нашег српског учитељства, нарочпто у митрополпјн, са тим словенским учитељским круговима, не може се рећи, да су покрети за реформама код тог учитељства, утецали и на наше прилике, јер наше учитељство скоро никако не прати тај рад вредан пажње. Но како се п наше учитељство на сличним тражбпнама заустављало и истицало их и пстпче у свакој прилици при својпм скуповпма, да се закљу,чити, да просветни и економски развитак самог друштва људског, даје основа тежњама нашим, да се таке реформе изведу. Свакп почетак напреднпјег доба имаоје тих момената, и они се дотле обнављали док им се није одобрила она вредност која лежа у њима. Сузбијање и задржавање њпховог остварења, задржавало је и народни просветни напредак п та историјска пстина треба да буде тетегДо нашем друштву, да сузбијањем тих рефорама, само задржавамо свој просветни напредак п заостајемо иза тих напреднијих народа, који раније увиде вредност таких рефорама п даду им места у право њихово време, док ми и после дођемо до истог резултата и морамо да прихватимо оно што је већ сав свет прихватио, само што дотле својим конзерватизмом задржимо деценијама наш просветни напредак, који бп требао да иде упоредо са напретком осталог просвећеног света. Ми ћемо овде изнети све тражбине моравских учитеља, остављајући оне што су локалније вредностн. Моравски учитељи траже ово: Нека се земаљској конференцији, у оквиру минист. наредбе, која прописује 5 дана за рас-

прављање, одреди толико часова, да би се дневни ред могао извести без журбе и преоптерећености учасника. Ред земаљске конференцпје од 15. августа 1873. г. да се измене. Ток конференције нека се објави штампом по стенографском записнику. У њему да су и непримљени предлози, јер се у њима често огледа смер у којем се у будуће дотично питање развије. Земаљски школ. савет да повиси дневницу нзасланицима на земаљску конференцију са 6 К на 10 К. Предлози за сталешко подизање и осигурање. Резолуцпју учнтељску од 9. јула 1905. г. донесену у Брну, да шк. савет протумачи минист. просвете као тежњу за академским учитељским образовањем. Учитељски течајеви на унпверзптету и о школском одмору, да се и даље помажу морално и материјално и нека буду стални. Земаљски школ. савет да се постара како би учитељи могли доћи до позајмице књпга из прашке и бечке универзитетске књижнице. У Моравској да се оснује јавна земаљска књпжница. За женске учит. школе, да се установи двогодишњи течај за образовање индустријалних учитељица, а у тај течај да се примају свршене ученице грађанске школе. Зем. тттк ол. савет да се постара како би се земаљске финансије санирале у смислу молбе Удруж. учит. поднесене аустријском сабору, да би се побољшале материјалне прилике учитељства. Окружшш школским саветима да се изда упутство, да нривремено постављени учитељи имају при компетовању предност пред кандидатима и кандидаткпњама учитељским и да се не отпуштају из службе при евентуалној кривици и без дисциплннарног поступка. Ако је учнтељ премештен због казне, у сваком случају па и привр. учитељу, да му се да отштета п сеобнп трошкови. Учитељу који је постављен до краја школ. године, да се изда плата и за месеце великог школског одмора. Окружним школским саветима да се даје паушална свота, како би сами могли платити помоћне снаге, гдеје потребно, као што те то у Чешкој.