Школски гласник

Вр. 14.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНМК

Стр. 234.

није никакав механички посао; он се састоји у разумн >м Формирању дечје луше са том тенденцијом, да се из ње створи трајан и чврет морално-релкгијозни карактер. А како дух дечји није свезан у никаква правила и шаблоне, него је интензиван и покретљив, то и рад учитељски захтева веома мвого нознавања човечје и дечје душе и оних финих психичких закона, по којима се дух развија. Рад тај, дакле, на образовању и васпитању дечјега духа тражи предане и вредне раденике, који ће све своје силе употребити на добро својега васпитаника. Одатле извире захтев, да се учитељу, заморену у школ скоме раду, не стављају у дужност никакве споредне дужности, које не само да не стоје у свези са његовим учитељским и васпитачким радом у опште, него му још више троше и онако већ доета истрогаену Физичку снагу. Све се то тражи од учитељства под лажним изговором „рада за народ", док други сталежи, који треба да су исто тако идејални и родољубиви, те своје услуге народу врло скупо наплаћују. У нашим школским нриликама дужност појца, јесте једна од ннјтежих споредних учитељских дужности. А како и да не, кад је она скопчана са тако великим напором. И зар је, напокон, човечно, једном** раднику, који кроз шест радних дана напреже своје грло. преи и сав свој организам, у дан недељни и празнични, кад би требао да се одмори, наметнуги још једну бесплатну споредну дужеост, која је много тежа и но његов организам много непријатнија, него и с&м тешки и напорни школски рад! 3.) Школска управа. Рад свакога јавнога радника подлежи контроли. Ни учитељски се рад не може изузети испод тога правила. Но за чудо, да се баш у иогледу надзора учитељева начиеио једин тако страшан изузетак. Док код свију осталих сталежа контролну власт врше људи исте струке, а јаче спреме и бољега искуства, дотле се код учитељскога надзора одустало од тога тако евилентног захтева. Многп још не може да схвати, да учитеља треба да надзирава само учитељ

као стручњак, него би радије тај посао поверио ономе, ко са педагошким и школским радом није никада имно икаква посла, у томе уверењу, да учитеља у његову раду може надзиравати свако. Ко тако мисли, тај треба да се остави тога, да води реч о нашим учитељским и школским приликама. Нестручна управа има поред тога и ту рђаву страну, што она у многоме кочи точак бржему развоју школства. Онај, који не разуме неки посао. не може ни имати правога одушевљења за њ, а кад уз то додчмо да онај који нешто не разуме, не може ни опазити погрешке и мане, нарочито не у школскоме раду, где је посао тако разведен у најситније танчине, онда смо на чисто са коришћу такога рада. Зато је модерна педагогика и ово питање претресла и изрекла своју јаку и одлучну реч: „Школа приаада учитељу!" Када ће и код нас ово педагошки једино оиравдано пачело иродрети видећемо, само овде козстатујемо да су Мађари и Хрвати своју школску управу поставили баш на овакову основу, те им школе зато и напредују, док је код нас нестручан надзор још у већини случајева. 4) Стручне школске власти. Поред стручне школске управе треба да су и стручне школске власти. То ће рећи, да и у оним институцијама, које имају да одлучују о судби школе и учитељства, треба да седе људи, који познају школске и учитељске прилике. Но принцип стручности школских власги, везшје и за један други захтев: а тај је морална и материјална одговорност. Само ће онда власт бити добра, ако је стручна, и ако уз то сноси и моралну и материјалну одговорност за свој рад. Та је одговорноет као неки регулатор код свију власти, који не да, да при нресуђивању никаквога школскога иии учитељскога иитања иревлађују други који разлози и обзири него само стварни. Зато је потребно, да се за школске прилике уреде сталне стручне, морално и материјално »дговорне власти. Гле се то не би могло извести из Финансијских разлога, цека се унеду репре •Уг