Школски гласник

Стр. 236

ШКОЛСКМ ГЛАСНИК

Г,р. 14.

зентативне власти, али у њима принцип стручности мора ипак бити најјаче заступљен. Зар није прави парадоксон, да у нашим епархијским школским одборима од 15 чланова, нема више од 2 учитеља, и ако се баш ту решавају ствари. које се тачу школе и учитељст^а. Сгога је и дошло време, да те наше школске власти и не могу да потакну никакву напреднију ствар, нити крећу точак школски напред, јер се који пут и најбољи предиог и мисго учитеља-стручњака мора да разбије о неразумевање осталих чланова — неструч њака. И за наше школеке прилике било би добро, да се уведу сталне струч не и одговорне школске вла с т и, а ако то не би ишјо репрезентативне власти, али са претежном стручном учитељском ве ћ и н о м, као што је то случај и код других стручаих власти 5.) Образовање учитеља и средства за његово даље образовање. Грчки филозоф Хераклит рекао је: „Све тече" и изрекао је тим речима велику истину о прогресу у природи. И за добар школски рад хоће се наиретка У пос^едње време ни једна од наука није учинила такове големе нааретке, као баш педагошка н%ука. А тај напредак тдагошке науке од големог је утицаја и на сам школоки рад, који сваким даном постепено креће унапред. Учитељује потребно да познаје тај развој своје струке, ако неће да заостане у раду, а то тим више, што оно педагошко знање, које је он по нео из учитељске школе није довољно за његов доживотни учитељски рад, него се мора усавршавати и допуњавати. Зато се мора настојати, да се учитељско образовање стави на солидну и модерну основу. Добро је рекао једном приликом Дистервег: „Где су се школе подигле, подигле су се само услед добрих учитељских школа; а где су пропале, пропале су усл^д рђа вих учитељских школа; ту трећега нема". И кад то стоји, онда нам се и важност самог учитељског образовања указује у другој светлости. Да и учитељско даље образовање мора ићи с овим руку под

руку посве је јасно. 0 начину и средствима тога образовања нећемо говорт»ти, јер би нас то одвело далеко. Хтели смо само да укажемо важност и једнога и другога по школске и учитељске прилике. * * * Изнели смо у главним цртама захтеве, који се стављају на добре школске и учитељске прилике Ми нисмо посве исцрпели те захтеве, н з го смо сз задржали само на најглазнијима. Изнели смо то у намери, да покажзмо, како би требал) да је код нас у нехим школским стварима, а и да повучемо и нехотице наралелу између тога и данашњега Фжтичнога стања. У ицућем броју донећемо сам тај предлог и расправу о томе предлогу, да се види, како је нашој омладини 70-их година било стало до тога, да у наш просветни живот унесе оне идеје, које се, и ако у целости не одговарају овде изложеним идејалеим захтевима, ипак у многоме чему њима приближују. Уједно изнећемо и имена оних вредних и одушевљених омладинаца, који су се одушевљавали за учитељске и школске идејале, ако нитега другог ради, а оно да их се данашње учитељство с благодарношћу — сети. Ђ. (Наставиће се.)

Образовање воље. Жарко БлагојезиЂ — Сомбор. (Свршетак.) Б. Образовање воље посредним начином. 2. и 3. Морално и религијско васпитање у служби образовања воље. У данашњем модерпом друштву, кад позитивне науке живе у сјајном добу цветања свог, религија нема више ону силу што све у себе апсорбује, а коју је имала у средњем веку. Онда су се људи више молили, а мање мислили. Људе је религија толико обузела бпла, да нису ни мислили на побољшање свог живота, који се заиста налазио „у долини плача". Не жел^мо да се поврате више та времена,