Школски гласник

Стр. 237.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Г>р. 14

религија и библијеке причице најприроднија храна дечије душе! — Религијско, искључиво теолошко доба човечанства је: детиње доба индивидуе. По Хердеру, Хеглу, Хербарту и свака индивидуа пролази кроз еволуционе степене човечанства. И код њих постоји дечије, младићско и мушко доба. Но знајмо, да је и религија вршила већ ону улогу, коју врши данас наука, и да се према вековима мења и душевна храна којом се подмирују потребе човевечанства, па тако је то и са самом религијом. У научном добу домиеира мишљење, у религијском пак осећање. У извесеом добу дечију душу задовољавају религијске приче. Дете живи у лаковерности. Зато су за дете најподесније религијске приповетке, параболе, приче, које садрже у себи већ и наставу у моралу. Међутим догмама — изузевши биће Божије — које није догма, него суштаство, човечијој души најприродније, — кљукати децу педагошка је грешкн, пошто догматска садржина вере није за дете. Код догматског учења вере само Французи чине веће погрешке, будући да код њих поред р ад и к а л н о - м о р а л н е наставе у вери по стоји и конзервативно-догматска настава. Прву обавља од државе именовани, а другу пак капонички катихета, и то у оба случаја, са једном и истом децом! На овом месту упознаћемо се и са Наторповим сасвим новим и оригиеалеим схватањем верске наставе, па ћемо и тиме расветлити досадање нам становиште. Наторп хоће да очисти религију од сваке транеценденталности, и тиме да утврди хришћансгво без догми. Садржину вере ставља у круг практичног искуетва, а трансцендентални пак део њен, који је изван домашаја овога, ставља у опсег самог веровања. Наторп нам износи као захтев времена у коме живимо: иманентност в е р е. Наглашава, да настава у моралу без религије није довољна; са социјалног гледишта осуђује дуалистичну наставу у Француској, где се школе без религије надмећу са црквено-верским учењем, и тиме кваре већ од школске скамије заједницу народну. Међутим је баш у томе највећи морални добитак религије. За први

услов, којим би се корисно утицало на њу, сматра, лишавање досадањег црквеног јој обележја. Тврдо ми је уверење, — вели Наторп —, да обавезна религијска настава на хришћанској — а не на црквеној (конФе сионалној) — основи, не само да не шкоди, него је све дотле, докле сама црква не изврши хуманизирање религије које ми захтевамо, само она могућа, и она је која води к циљу; с тим једним, али неизоставним условом, да се у тој настави сваки догматички захтев без устезања напусти. Дакле, Наторпова религијсна настава била бн библијска настава без конФесионалног обележја и догми, а имала би два дела: један повеснички, и један моралви део. У самој библији још нема странчарења, али се налази зато у њој дух и повесшца старохришћанске цркве, као и саме хришћанске верске истине. Истина је, да се библијска повест у оригиналу своме не може изнети пред децу, а најпоеле, њу апостоли и нису за децу нисали! Међутим радије поучимо децу одабраним, прикладно заодевеним библијским сличицама, које су према њиховом душевном свету тако блиске, него ли сухим догмама, које су и пред одраслима неразумљиве, а прете верским странчарењем. Искључиву пак наставу у моралу никако не одобравамо. Ба Ме1;г1е је рекао, да је код вере боље безверје, пошто је она само зато, да води верској мржњи и конФесијоналном удаљавању, Но то није баш сасвим тако. Религија, ако и има конФесија, бар чланове дотичних конФесија спаја уједно. И заиста их и спзја! Многи се изговарају — само да не морају вршити веру — и тиме, да нису увек за исту као што треба расположени, и да у ншвоту не доспевају, да се баве религијским мислима. То пак не стоји. ПроФаним, световним мислима може ићи у цркву свако, јер му се тамо и онако сугерирају религијска осећања... Тиме смо образложили потребу религијског васиитања и наставе у основеим и средњим школама и сада можемо повући крајње конзеквенце. Религија спречава човечанство да се не развије у један механизам, и чува га, да не живи само чисто умним и физичким животом. Наравно, да се то постизава само