Школски гласник

Стр. 239.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 14.

али је гореречених готово више. Боље школе су махом северо од Шар-планине. Што се тиче учитељских стаиова и онн су као и школе, јадни и бедии. Ако су у тој згради где и учионица, онда учитељ пе плаћа кирију, алп зато врши оправке сам. Ако ли пак ту нема места онда у селу сам плаћа кирпју. Сеоски су становп још горп но што су ови школскп. Свака сеоска кућа има само кујну и једну собу, а ту ти је по два три брата са женама и децом пли отац са децом. Реда никаквог. Ни поред једне школе пема вртова нн башта. Тек зеленп радп, на снлу Бога, учитељи створе себи по мало баштице, коју све сами на рукама од реке, потока или бунара носе воде, те је кропе. Ако се затекло какво воће, крушка или јабука или што друге поред цркве пли школе, учитељ га не може уживати, оио је црквено — сеоско, п ко намипе: бере, једе, носи. 0 добром уређењу школа нема нн говора. На првом месту ни једна сеоска школа пема нослужптеља. Деца сама чнсте учионице, сама носе воде за ппће, сама н зими ложе фуруне. Огрев за школу у по неким местима сваког јутра деца по мало допосе, по негде, очевн дечји, донесу по један коњски товар дрва н то је за сву годину, па било довољно нлп не. По варошима општине купују. Учитељ огрев не добнја. Од школских стварп има по неколико (увек недовољаи број) клупа од букових дасака, без сразмера, рапавих, често само са по једном горњом штицом и штпцом за седење, због чега деци стално торбпце висе о рамену и у њпма таблнце, књиге, хлеб п фес стоје. Даље има по једна табла већнном без помоћпих линија, које се тек у трн четнри годппе један пут бојадншу и то мора сам учитељ битн молер. Нађе се н по која рачунаљка п којекаква столпца и сто. Других ствари и нема. Има школа са пристојним стварима, али је мало таквих. Што. се тиче других помоћних наставних срестава то Бог да прости! А о књижницама по сеоским школама —• то би било право чудо да се нађе! Не да наш сељак ни крајцару за књиге, а још мање да школа добија какав педагошки или који други часоппс. Прошле годнне добиле су по доста школа на поклон по пет књига из задужбине Димитрија Стаменковића

из Београда, а неколико школа су претплаћене на Срп. Књпж. Задругу за ово последње коло и то је све од наших сеоских књижница. Ни варошке школе у томе инсу далеко отпшле, једва ако ко.ју књигу више имају. Похађање је школе необавезно — завпси од добре воље ђака и родитеља. Упис ђака зависи пајвише од учитељског распореда. Ако овај раннје изађе, раннје и почне школски рад, према томе н упис. Трајање уписа нема одређеног времена: уиисују се у почетку школске године, у току годнне и кад гране пролеће. Ови последњи су махом око шесте године, који долазе „не да уче, но да се пптоме, да имје до године лакше", — резонује отац пли мајка кад га доведу. Први је разред приступачап деци од 7—15. године. Ако учнтељ неко дете вратн и не упише што је по годинама мало нли што је и сувпше доцкан дошло, треба добро уши да напуни памуком, да не чује шта ће му све рећн отац или мајка детета. Ако је пак неки „отреситији" он и тужбу, богме, потегне протпв учитеља „како је азгин н децу не прима у школу а плаћа му се". Похађање је ппкакво. По броју, како нема обавезе довољно је, алп но уредностп баш не ваља. Данас дође — сутра не. Пет дана иде — десет паузира. А чим гране пролеће одраслији одмах по стоке. Па кад дође испит јавп се „да пређу у разред". До Ђурђев-дана је похађање свакојако, алн онда једва остане^Д, јер сиротпији се погађају т. ј. ступе у службу код газда да чувају стоку до Митрова-дне, па ће преко зиме опет у школу. Учитељ нх мора на испит пустити па ма само десет дана преко године пшли, јер то захтева не само отац његов но п — наша надлежност! Јер: „На таквима се најбоље позиаје учитељев рад т. ј. колико је могао утицатп на ђака за тако кратко време" рече једап ревизор лањске године. Познајем једну учитељпцу, која је вратила једног ђака, који се беше уппсао у почетку школске године, ишао месец дана, престао даље н тек на петнаест дана испред испита поново се јавља у школу. Онаје за то тужена од стране родитеља. Узета је на одговор и кажњава се укором с тим, да ђака прими поново у школу. У противном се кажњава месечном платом. Неуредно похађање школе завнсн још и од тога, што су у неким казама села врло