Школски гласник
Бр. 14.
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК
Стр. 210
раштркана, даљина од једне до друге куће има и по читав сат. Има цгкола у коју долазе деца са три четири села на раздаљипи од лола до два сата. Па кад је велика зима или мећава или киша, деца онда не долазе у школу. Родитељи за овакво неуредно похађање школе ничим се не кажшавају. Такође нема ни иачпна да се нагоне па уредност. Основна наетава по селима траје четири године а по неким варопшма има још и по два продужна разреда. По варошима има и забавишта. Колико ће један учитрљ имати ђака, до сада се није обраћала пажња. Све наше школе по селима су четвороразредне са по једном снагом. Има школа где један учитељ у сва четири разреда ради са 70 — 80 ђака, а има и са 15—20. Мали је бро.ј сеоских школа где раде но две снаге. Има пеколико места, где су но две радне снаге, а нема више ђака од 20—30 у сва четири разреда. Толико се води рачуна! Мушка и женска деца уче заједпо, како по варошима тако и по селима. По селнма Женска деца врло слабо посећују школу, једва ако је пет па сто. Наставнн план и програм за паше српске основне школе у Турској царевини је следећн:
,
а. .с <
Предмети
1
II
III
IV
V
VI
0.
1.
Наука хрпшћанрка
2
2
■>
2
2
2
2.
Српски јевчк
9
9
6
6
4
4
3.
Сиовенски језик
—
—
2
1
—
4.
Турскм језик (жен деца не уче)
—
—
—
—
3
3
5.
Зем.т.опис са нсторијом
—
—
3
4
4
4
6.
Рачун (у V. и VI. разр. кљиговодство и геометрија)
5
5
4
4
2
2
7.
Познаваље природе са пољопрнкред
наукама)
—
—
2
2
4
4
8.
Цртање
—
' ;;
2
2
2
2
9.
Пиеаље
2
2
2
2
2
2
10.
Певање
2
2
2
2
2
2
11.
Гимнастика и дечије игре (мушка шкоиа)
2
2
2
2
2
2
12.
Ручни рад и ноуке за домаћице (ж школ«)
2
2
3
3
5
5
м. Свега: ж.
122 22
22 22
27:27 28 28
27 29
27 29
До пре три четири године уџбенике смо имали цариградског издања. Они нису били никакви. А од три четири године на овамо, иабављамо из Србије. Ни са свпма њима не
можемо бити задовољни. Јер друкчије су тамошње прнлике, а друкчнје наше. Даље, матерпјал је толико опсежан, да^ га код нас .још нп један учитељ није прешао због. и с.увише кратког времена. По нашим разредпма једва ако се пређе 1 2 или 2 /з градива ц разуме се, да наши ђацн ступају из разреда у разред са скоковима. А свакоме је јасно да настава не трпн никакве скокове. Цртање и гимнастика се нцкако , и це предају. А од осталих предмета најзабатаљенији су историја и земљопис. Од колике су важности по васпитну наставу то је излишнр и рећи. За наставу историје немамо уџбеника, а за наставу земљописа не само уџбеника но н мапу. У по неким нашпм школама нађпће се мапа Балканског Полуострва од В. Карића по Кипровој Карти. У њој је толнкр нагомцлано села, река, путева, илаипна да ,.се и сам учитељ изгуби тражећц нешто, а камо ли ђак! ; . Овде се само намеће питање: па зар не можемо доћи до, бар приближно, ваљаних уџбеника и др. чега? Само кад би се хтело. Алп је зло што се неће и не вбди о томе рачуна. Пре трп четири године т. ј. 1906. г. када је п овај наставни план донешен, внша просветна власт је преко листа „Цариградског Гласппка" (сад већ покојпог) расписала стечај за неке уџбенике. Многи су учитељп израдили, послалн на преглед п — Бог да прости тих рукописа, затрпала их је негде прашина!... Наше школелгемају нп писанке, без којих се ђак никад не може научитп лепом пнсању. Ако се где н налазе, то су бугарскп „тетради". Српско ђаче — бугарски тетрад! Шта ово значи за овамошње наше школе? Згодно .је овде папомеиути и.то, да. наш сељак, као што ништа не да за школу, тако исто н свом рођепом детету не да за књнгу или којп други прибор, Зимус рекох оцу, једног ђака, да детету купи писаљку и нлајваз илп нека га више не шаље у школу кад већ впше од месец дана ништа нисмено не ради, а у првом је разреду. — „Ја пемам чим да му купим (свега 20 пара и то нема!), а.ти ако га истераш, оно зна да ми чува овце" добијем одговор. Учитељ по селпма сам о свом новцу набави све ове стварп и књиге па онда муку мучи док успе да му деца исте купе. Колико