Школски гласник

Бр. 15.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 260.

зна се ко може добнти варош или бити управитељ, већ час једно час друго. Има управитеља са по 15—20 година службе а тек ако су добили прву повишицу. Један пак још служи са почетном илатом ! Ако управитељ предложи подручног учитеља за казну, без даљег саслушања усваја се предлог. Алп ако кога предложи за награду или повшппцу илп изравњење, то се његов предлог толико чује колико и глас вапијућег у пустпњи. Напослетку да напоменем и то, да учптељство нпје погнутом, ропском главом сноснло све ове самовоље. Оно је сваке годпне протестовало п тражило да се несносном стању једном учини крај. На тражења и протесте, добијало је пуне шаке обећања! Године 1907/8. скоро ни једна школа у скопској епархпјп није радила, јер се учитељи побунили п отказали рад и послушност. Свечано им је обећано да ће 1. јануара 1909. год. ступптн у жив.от „Правилник" о уређењу учитељског стања. И те године учитељство би обмануто као и толпких година пре. Па, кад се учитељи почеше ове 1909-те године органпзоватп у обласна удружења' (која су ове 1910. год. већ јуна месеца ступила, управо спојила се уједно и постала целина) п стално протестовати и иретити штрајком, немајући куд, виша просветна власт „умплостиви" се, те крајем фебруара тек. год. донесе „Основна правила о српским народннм школама у Турској Царевини", и у исто време напомиње да ће правилпик о учитељском уређењу ступити у живот од 1. јула, који .је већ и ступио. 0 „Основним правилима" и „Уч. правилнику" идућег пута, а за сад оволико. Икс.

Школа и настава. Проф. В. Рајн о коедукацији. Славни педагог свеучилишта јенског, на позпв феминистпчког удружења, дошао је у Б. Пешту да говори у корпст заједннчког обучавања оба иола. У самом питању о к о е д у к а ц иј и нових момената једва ако је навео. Алп у органској вези, логично везаннм низом мисли својих, успеоје да задобије нових присталица за ову напредну идеју. У понедеоник (5. октобра) у 6 сах. у вече

беше већница нове варошке куће у Б. Пешти пуна најлепше б.-пештанске публике у чијим редовима у нарочито великом броју беху заступљени чиниоци јавне наставе свакога реда и степена. Публику је поздравила председница Вилма Гликлих, која је уједно реферисала и о томе, шта је то удружење до сада учинпло у интересу коедукације и у коме се стадиуму налази тај покрет данас. После тог кратког извенггаја почео је ироф. Рајн своје слободно предавање. Предавање своје почео је тиме, да он управо сада само враћа посету оним дамама н оној господи из Угарске, која нз годипе у године са оданом ревношћу полазе феријалне курзеве у Јени. (Жпвео). Даље рече: Век наш гоне велики унутрашњи немири. Осећамо, да нас с.таре установе ни по својој форми, а ни по својој садржпни впше не задовољавају. На нољу вере, морала и уметности с дана у дан оиажамо да се вредности мењају. Природно је, да ни педагогија није могла изостати пза овога иокрета, који је све захватио. Велики успех културне солидарности људства је у томе, што су сва ова горућа питања, сви ови нови проблемп интернацпоналнп. Међу та пнтања спада п питање о коедукаццји, која је у најлепшој везн са модерним женским иокретом. Оправдана је тежња наших младих Девојака, које се не удају, да живот свој испуне вредносном садржином и да омогуће себи безбедио жпвљење, како би у животној борби могле опстати. Ова,ј важни социални преокрет потакао је и питање о васиитавању жеискпња. Школовање женскиња беше скоро до невероватности занемарено. Држава се бринула само о мушкарцима, јер од девојчица иије моглаодгајати нити војнике, нити чииовнике. За њих је отворила основне школе, а више нзображавање њихово прнступила је иородпци, удружењима или појединцима. Све се то у маху морало променити, чим је универза отворена н за женскиње. Јер сад је врло журним постало пнтање, где ће да стеку женскиње ону предспрему, која их оспособљава за великошколске студије. С прва је покушавано, да се ово питање темељно реши приређивањем приватних курсева. Папокон је ппак морала победити мисао, да се и девојкама отвори могућност за исто. тако образовање, на какво имају права мушкарци. Пруска је 1908. год.