Школски гласник

Стр. 259.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

ни трошкови урачунати у илате, неким уџравитељима многи ванредни троигкови непризнати и тако задужени на рачун плате, а учитељима прешевског реона, њих више од десет, нису издате плате за треће тромесечје 1909. године. На непрестане њпхове жалбе и потражпвања добијају одговоре „да ће добитп и да им неће тај новац пропасти". Али кад? И ово. Једна првогодшнња учитељица 1908/9. шк. годнне служила је у селу. За време целог школеког рада није добила ни пару. Свршила испит, разболела се (живела јадно и бедно), доктор јој иаређује да неизоставно оде у бању ако не желп да буде жртва своје болести још у току зпме. Тражи плату од управитеља, овај одговара да му за њу на каси нису ништа дали и према томе Нема јој дакле дати. Тражи непосредно од касе н добија одговор „да није у буџету н да јој се за сада нема одакле дати, а кад се буде одредила накнадна сума да ће је звати и све за осам месеци исплатити". Наш би сељак иа ово казао: „Не лппшн магаре до зелене траве". Само још овај пример. Један је учитељ две годнне служио п прпмао плату као п остали учитељи. Треће године од 1. новембра 1908. па све до 5. јуна 1909. год. за све то време н иј е примио ни пребнјену пару. Разболео се он, разболела му се п жена, дете мало, а ни пребијене паре. Задуживао се да дете храни а себе и жену лечп. Себи лека не нађе, већ 5. јуна 1909. г. пресели се у вечност. За собом остави дете, болесну жену и доста дуга. Његов отац узе дете и жену код себе, а за дуг се надаше да ће га исплатити кад његову седмомесечну плату прими на каси. Каса није хтела ни да чује за његово потраживање. Он је умро, а „није био у буџету" те и његову илату заједно с њиме Бог. да прости! У какву ли будућиост гледају учитељска деца?! На овакво стање и челик воља к раду мора се за увек сломнти! А како је са сталношћу службе по местима ? Као и све друго. Код нас. се учитељи не портављају стечајем, па кад већ једном добије жељено место, да је сигуран, него га добија распоредом — без његовог знања и воље.

Распоред нремештаја се прави почетком сваке школске године. Сваки обласни управитељ направи скицу за своју казу. Ако кога учитеља не трпи, тога предложи за премештај ван његовог реона. Ове скоје скице управнтељи поптљу Митрополији. Ова тек са референтом на своју вољу по некад нз осиове преокрене и пошље на потврду вишој просветној власти. Такође п она учинн пзмене, потпише п као свршен акт врати. Но ово од једне до друге руке тако споро пде, да нам се ево пет шест година стално саопштава крајем октобра пли новембра. Бпвало је и септембра, али се он толико иосле опет дотерује, да, тек што је учнтељ у септембру отишао на дужност, већ после петнаест или месец дапа мора поново на. друго место. Једие гоДине нас обрадоваше те објавшпе крајем јуна и сви рекосмо хвала Богу да се п ми једном по лепом времену селпмо н припремимо знмницу. Кад, не лези враже, у септембру дочекасмо из оенове нов распоред а делимице и у октобру. Једне смо годнне имали распоред јануара месеца. Замнслите сад, да имате да се ■ селите на даљини од 10 сати (има пуно случајева но 3 дана даљине) а нмате по шесторо деце, пуно стварп, а пут да је пробитачан само за коње! После свега овога да проговорим којим 1>адом пде наше надлепггво. Као штоје раније речеио, сви нашн просветнп раденици ирипадају епархијама. Средншта тих епархија су Нришптппа, Скопл>е, Бнтољ и Солун. Највпша власт у еиархији је Митроиолпт (у солунском вплајету њега не _ мамо) п он у својој епархцји ради независио од осталих епархпја. Све ове четпрп епархије нотчињене су впшој просветној власти. После Митрополита главна ,је чињеннца референт п затпм управитељи. Ови последњи се бирају из учнтељског кадра. Управителш седе по варошима (среског места). Њима су иотчињене школе у варошп и све у казн (срезу) ио селима. Ови су ослобођени рада у школи. За вршење управитељске дужности имају додатке од 20—50 круна месечно, који су више везани по личностима но по месту рада. И они се такође сваке године расиоредом мењају. Има случајева да један вишегодишњи управитељ добије ионово село "или обратно, из села за управитеља, као и то, не