Школски гласник

Бр. 15.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 258.

трећу и четврту клаеу!... Да ли је ово по заслузи, када тек ступају иа позорницу учитељског рада?! Од ове 1904. нови учитељи се сви, без разлике по спреми, постављају по трећој класи, а све редом учитељице, такође без разлике по спреми, по четвртој класи. Учитељице из Учитељске Школе са матуром равне по нлатама са учитељицама или учитељима са по два три разреда гимназије!... И Богу да се дожали... Онда кад је престао да живи поменути правилник увело се, тако по ћефу, да се прве две године служп, тобож, као привремено, а на крају друге да се добпје изравњење т. ј. да се још но 10 круна на месец добије више, управо: учптељн постану другокласни, а учитељице трећокласне. Има учитеља-ца који су постављени 1904. год. а још нису добили то „изравњење", ма да су неки од њих добили на крају друге године, неки одмах прве, некп четврте године службе, а двојпца од тпх једноразредних другова још нису и ако се.с правом могу не само они похвалити својим радом како у школи тако и ван ње, но и надлежни м о р а ј у бити задовољнп, само ако им је стало до праве оцене. Још боље ће приказати право стање следећи примери. Један свршени ђак Учитељске Школе прве је године ностављен по трећој класп т. ј. по 50 круна месечно. Помоћу једног свог високог пријатеља одмах у почетку друге године буде преведен у прву класу т. ј. са 70 круна месечно. Том је платом служио све до 1908. год., када је навршио шест година службе. Те године добије „повипшцу" само 5 круна месечно, а годишње 60 круна, т. ј. сад има плату од 75 круна месечно, а то јетаман по другој класи. Од треће на прву, па онда на другу!... По коме ли је правилу, Боже, сад ово? Што је интересантно то је, што је као учптељ стекао прву класу а кад је постао управнтељ, вратио се на другу.! Па и даље остао као управптељ. Даље, једна свршена ученица Женске Учнтељске Школе у Скопљу, тражила је службу прве, 1906. год. и није добила „јер нема упражњеног места" и ако је исте године постављен један нз Ратарске Школе. Кад се је ова кандидаткиња јавнла молбом за уч. меето

друге, 1907. год., постављен јој је услов. Ако пристаје да иде за учитељицу у село Н. добпће, у противном не. То је село на тромеђи трију каза, од вароши удаљено за пуних 14 сати, иде се само јашући на коњу, бестрага је високо у планини и што је најглавнпје, иола је бугарашко а иола српско и то тек од скора задобивено, и још од ње се тражи да н ову другу страну приволи да пређе на нашу страну. Девојка је на ризик свога живота, а за љубав свог позива, као кандидаткиња народног учитељства п као Српкпња, пристала и отишла. Напатила се као нико дотле. Вазда у страху за живот, јер јој је стално грозила оиасност од бугарскнх чета, она није знала лећи ноћу па спавати, већ, револвер на крилу па за столом на књизи или у плетењу чарапа, дочека зору. Тек кад почне да свањива, прнлегне мало онако обучена да поспава док не буде време за школу. И поред оваквог ноћног стражарења у школи је увек била тачна, а ван школе успела је, те је и остале куће приволела на српску страну. Док је била на лпцу места хваљена је и узношена голим речима као узор Српкиња и раденица, како од стране Митрополпје тако и од више просветне власти. Плата јој је била 50 круна месечно т. ј. по трећој класп. По свршеном испиту, 1908. г., удаде се и заједно с мужем доби варош. Септембра месеца 1909. године т. ј. после две тачно навршене године школског рада добија она све своје признанице на плате од 1. јануара 1908. год. па до овог месеца с напоменом, да исте замени с новим и то тако, да у место што је примала по 50 круна месечно, стави по 40 кр. „Јер у буџету тако гласн, а што је до сада примала по 50, то је само грешком". За она пак прва 4 месеца, септембар, октобар, новембар п децембар 1907. год., признанпце ннсу пзмењене, већ остале онако како је п примала са по 50 круна месечно. И тако „узор Српкиња и раденица" буде од треће на четврту класу враћена и на каси задужена са 200 круна, А то је таман толпко да пет месеци ради за банбадава! Још нешто. Кад је каса 1909. год. забасала у својим рачунима и чудила се шта ће, наишла је на „срећну" мисао да се из платке извуче тако, што су некнм учитељима селидбе-