Школски гласник

Стр. 257.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 15.

шице. Да би у ш к о л и било усиеха, учитељ се мора старати да свој рад удешава према принципима на које упућује педагогија у колико се то може према тамошњим приликама. Да би било успеха и в а н ш к о л е, учитељ се мора старатн да му владање и понашање у сваком погледу буде безпрекорно, како би својој околини служио као углед у свему. Уз то му је дужност покоравати се без пригов о р а наредбама, које му изда Митрополија. Чл. 4. Плате, које учитељи имају данас задржаће се, а повишице ће се им рачунатн према годинама службе о школским сведоџбама од дана, кад су последњу добили а Митрополија ће се старати, при том, да се још у току ове године, у колико се то може, плате изједначе према овим правилима. Чл. 5. Осим своје редовне плате, учитељи и учнтељице моћиће добијати ванредне додатке и награде од 1.200 до 3.000 гроша годишње, ако се својим радом у школи и ван ње покажу достојни сваке хвале, испуњавајући ревноено наредбе иретпостављених и радећи предано. Чл. 6. Учитељи треће врсте моћиће бити уврштени у другу а овн у прву врсту, ако се у свом раду покажу вредни и марљиви. Чл. 7. Ова правила ступпће у важност још ове године тако, да се, на основу њих повипшце могу регулисати на крају ове школске годпне. Чл. 8. Сума, потребна на ову сврху одређена је за ову годину из епархијског прихода, па ће се и у будуће она редовно одређивати. 10. јануара 1898. г. Скопље Администратор Скоп. Митрополије Архимандрит Фирмилијан". Из ових се правила јасно види да учитељ сем плате ни на шта нема права: ни на огрев, ни на квартирину, нити. пак на послугу. А готово нема права ни на повишице. Јер члан 3-ћи јасно о томе каже. Ту се за повишице говори не само добрим радом у школи но и ван школе. Кад надзорник, не може да да оцену учитељу за његов ваншколски рад, који

излази на лице места, а како ће Митрополија из своје канцеларије на памет, без података? Овим је чланом Митрополија створила себи тако јак бедем протпв учитељства. Члан 5-ти говори о наградама. До данас још ни један није добио награду, ма да се сваке године многи предлажу за исте. Шестим чланом се користила само тројпца, н то у први крај, и нико више. И поред тога што су толико скучена права учитељева овим правилником, ипак је учитељство било задовољно, јер је осећало у себи снаге да ће испунпти услове члана 3-ћег. Али, на жалост, ова правнла врло кратког века беху. Једва доживеше три четири године, управо донде, док учитељи, по њима, не стекоше права на повпшице. Сад члан трећи по средини: ако је у школи бно добар, није ван школе, ако је и то — онда се није покоравао наредбама, ако и то — није се владао као што треба. Кад се погледа, нико нема права на повишице! Ако је неко од учитеља јаких вилица, или на критичном месту где од њега мпого што шта завнси нли „нашао леђа" тај и добије повишице, а ко је слабијег самопоуздања и без „леђа" (протекције) остајао је у уверењу да занста „за ову годину нема буџетске могућности, јер се исцрпео на друге ствари, но да ће му се то до године надокнадити". Ово „надокнађивање" ишло је од године до године, добра Ј /а учитељства још те своје прве повишице није добила! Ово је факт. И са постављањем новнх кандидата, за првих година живота овпх правила, ишло је но класама. А после, кад се је почело грешпти са давањем повишица, упоредо се злоупотребљавало и са постављањем нових учитељских кандидата. Управо, правилникје већ отишао у покојне и учитељство остало на ледини од 1903. године. Онда су воља и ћеф постали закон за јадно учитељство, али не толико Митрополије колико више просветне власти! Године 1904-те изашло је из Скопске Учптељске школе 16 кандидата и 26 кандидаткиња. Мушки су постављени, као и женски, неки са 3.000 гр. год. а неки са 3.600, т. ј. једни по трећој класи а једни по другој, а једна кандидаткиња чак по четвртој класп. Из једне исте школе, с једном истом спремом и из једне исте године, а подељени на другу,