Школски гласник

Стр 251.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 15

хијске скупштине, уђемо потпуно прпправни и да остваримо толике кориспе и папредне идеје! Ваља да прегледамо сав досадањи посао свију нашнх срескпх зборова; па да све оно, што је по живот и напредак учитељства и школе потребно одаберемо, па да то онда, на епарх. скупштинн и з л о ж е н ој ш к о л. у р е дби, ако је случајио нзостало, додамо, или је надопунимо. Више људи, више знају. Немамо Бог зна колико времена до сазива те скупштине. Не растаје нас вшне од 10—20 дана. Управо толико времена још имамо, да се за суделовање у раду епархијске скупштине достојно, како нам то и право и дужност налаже, спремимо. Нама и нашим иословима, рукују наши уиравни срески одбори. Т и о д б о р и су позвани, да се одмах, овога ч а с а л а т е п о с л а. Нека се сви срески управни одбори састану на пр. у једном месту, које би било, као нека средина, те нека прелистају све досадашње радове сво.јих зборов а, п а с в е, ш т о ј е з а н а п р е д а к и бо.љитак, за осигурање лепше будућностишколе и учптељства потребно, одаберу и лепо среде, те сређено нпепо опремљено: образл о ж е н о, б е з м н о г е д е б а т е с п р еме за епархиј ску ску п шти н у, кад тпто буде затребало. Одбори ће на том заједничком састаику знати, како ће се за тај посао спремити, а с правом се и претпоставља да ће чланови, том послу потпуно удовољити. Овај заједнички састанак одбора, ако ничег другог ради, а оно ради самога контакта, кога до сада не нмадосмо, мора се окуп и т и. С а с в и м ј е л о г и ч н о п п аметно, да се претходно заједнички споразуму секције свију среских зборова, па тек онда, да се састану ти зборови узаједничку седницу, која носи име епархијске скупштиие. Или, зар ћемо и на даље, као по несрећи до сада, сваки на своју руку рас-

прављатп о једној, те истој ствари, која је опћа, или ћемо лепо споразумно заједнички претрести што имамо заједничкога, те дати овом одбору, или члану овај, п оном, онај посао, да га приуготови за заједничку дебату и коначно усвајање. „Подељенпм сагласним радом, иодижу се велика дела". Ову иницијативу, ваља да узме у своје руке иовосадски срески управни одбор. Иека председник тога одбора позове па заједнпчку акцију у томе смислу и све остале среске управпе одборе из епархије темишварске, вршачке и архиди.јецезе. Нека у томе позиву унапред назначи време састанка, које би требало даје за кјЈи дан, како би и поједини чланови одбора имали времена спремити своје елаборате, који би им из те заједничке седнице били додељени, за еиархијску скупштину. У то име до виђења на епархијској скупштини. Ж. Алексић.

Нервоза код учитеља.* Садањл век може се вазвати друкчије и веи нервозе. Борба за оистааак тако је велиха, да се свако жури, да иретекне другога у своме звању и својој радњи, јер не жури ли се и пусги ли олако свој иосао, мзра заостаги и иропадати. Прогпла су она времеаа, кад се олак > долазило до издања и до већег знања, данас се захтева за сваки посао и звање способноет, тачзост и вредноћа. Али човек у својој тачносги и вредноћи ее сме од своје снаге више потрошити, но што ју може надокнадити, јер ће напокон телесно и умно малаксавати. Колико ће ко у своме звању и послу снаге потрошиги и моћи ју надокнадити зависи 1.) од самога посла и звања, јер по св >јој различности нису сви послови подједнако тешки; 2.) зависи од способности и вештипе појединца, јер ко ]е способнији и вештаји, разуме се, да ће и мање саагЈ мораги угрошиги; 3.) зависи од тога, какових ко има материјалних средстава за * Раснрављано на учитељекој скуиштини у Ст. Пазови дне 22. септ. о. г.