Школски гласник

Бр. 15.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 252.

надокнађене истрошене енаге. Трговац и ир. мора бити тачнији и журнији од учитеља, учитељ од оеталих чиновника и т. д. Јер други чиновници не морају баш сасвим тачно и у одређени час доћи у своју канцелаоију, па то веће никакових последица за собом повући, јер њихова акта мирно чекају, т,ше и ћуте. Напротив учитељ мора бити тачно и још пре времена у школи, јер су деца такова нека акта, која не могу да ћуте, него више пута вичу а кад и кад се и потуку, а за све то одговоран је учитељ и својој сивести и закону, па и родитељима, који то још како примећују. И друге многе ирилике су у учитељском звању такове, да га много што шта узбуђује и нервозним чини. Док је код других чиновника посао им једноставан, дотле учитељ у исто доба мора децу поучавати, васпитавати и дисциплину одржавати, а то обично не прође без једа, јер су деца од куће расауштена и непажљива. Надаље остали чиновници исказују своју способност и деловање сами својим свршеним послом, дотле код учитеља исказују његову способност и рад деца, а зна се, да се деца својим зпањем и понашањем друкчије показују п. нр. на велику среду, а друкчије првих дана после Ускрса. Разлика је надаље у деловању и резултату при уредном, а разлика при неуредном поласку школе. У свима овим као и осталима нрпликама и неириликама мора се учитељ снаћи, да му деловање шго корисније и са бољим резулгатом буде Па претпосгављам и уверен сам, да је велпка већина учитељства строго тачна и савесна у своме звању, претпостдвљам на даље, да се у својој струци непрестано усавршава и треба да се усавршава, да буде потпуно способна за огправљање својих дужности, јер у својој већој способности, мање ће морати снаге погрошитп, а тим нам је та способност нужнија, шго наша материјална сретства и онако не иружају толико удобног живота, да прекомерно истрогаену снагу можемо за доста надокнадити. Али код многих учитеља и учитељица иначе спо :обних и јаких живаца може се при њихов >м раду у школи приметити сувишна ревност и п 1гли темпрраменаг Ту своју ревпост исказују великои виком у

школи, сувишним доказивањем и безуспешним разговором са децом, да више пута изгледа као неко свађање. Врло је занимљиво и поучно, кад се да прилика не само у своме него и у другом меету, стати неприметно код школ. врата и слушати, шта се упутра ради. Све иде лепо да је милипа слушати, док се не наиђ^ на које дете мање даровито, па не може све да схвати. Па онда учитељ све јачим и вишим гласом доказује, док не пређе у вику, чују се речи и звекане, клипане и много друго. Кад се опаз 1 дете, које не пази него још и друге узаемирује, опет се чује вика па и која ћушка. Тако је једна учитељица толпко викала и доказивала, да је после цео тај дан крв нљувала, пукла јој жилица у врату. Један се пак учпгељ толико разљутио и луинуо ног.ш о катедру, да му се нова ципела рлспукла. Сва та вика и говор никоме не доноси користи него штете: 1.) Са здравственог гледишта. Викањем се плућа и грло нагло угрију, а гријањем рашире, те онај печпети ваздух и прашина лакше долазе и ирпјнњају у грлу и плућима. На грло и плућа викањ^; отприлике упливише, као кад би п> клавиру, место додиривањем прстију, лупао песни цом, морају жчце пшуц^ти. Учитељ већ по своме звању има много потребнога говорити, уз то још и певати, те је ретко који учитељ без катара у грлу па и у плућима, па још ако непотребно виче, мо рају и његове жице једном попуцати. Стога, кад лекари лече учитељски катар препоручивањем умереног живота, забрањивањем пушења и пића, добро би било да забране сувишан говор и викање у школи. 2.) Познато је из приватног живота, да, кад ко много виче и говори или како се у народу каже чаптра — нико га се у кући пе боји нити слуша, тако се и деца у школи мало по мало навикну на вику, па им то посгане обично, и после већином и не вермају. 3.) Деца се у свом понашању у многоме угледају па свога наставника, па код сувишног говора и викања постају раздражљива, брбљава и свађ?лице. 4) Учигељ пли учитељица кад вичу, сигурно < е и једе. а у једу одржано преи