Школски гласник

Стр. 277.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

1>р. 16.

ви бити у стању потпомоћп то, да младо покољење Американаца може тежити ка Гми,11 м лпчппм идеалима. Као пето и последње правило ја бпх завео ово: чува.ј у себи живу спос о б н о с т и т е ж њ у к а т р у д у. м акар и малим свакодневпим доб р о в о л> н и м в е ж б а њ е м; тојест, показуј систематички херојизам и у ситницима потребиим за тебе ; радн сваки дан тако што год. макар само радн тога. да се при наступању нраве нужде не осетпш слабим и неприпрем.г>еипм. Такву врсту аскетизма можемо упоредпти са оснгурањем које илаћамо за свој дом п имаовпну. Новци, које трошимо на осигурање пе доиосе нам пикакве користи, и могу нам пикад и ие донетп, алн ако се код нас деси пожар, осигурана сума нзбавља нас од нропастп. То исто може се прнменити на човека, који је свакодневним вежбањем навикао себе да скоицеитрише своју нажп.у, да енергичио раеиолаже својом. вољом, н да показује самоодрицање у неиотребнпм стварима. У' средини оиштег опадања, он ће се уздићи, слнчно каквој постојапој кули, кад се много нежни л>уди растуре, као мекиње на ветру. Мени су чпнили ирекоре да ја, ко бајаги. јако истичем значај старих навика, и да — но мојој теорији — добивање нових. а иарочито изнепадиих, промена н начпна опхођења, изгледа немогуће. Кад би ти нрекори били основани, оида би тим, наравно, био потписан ириговор н мојој теорији, јер, ма како да се ретко дешавају изненадна опхођења, она се ииак несумњиво догађају (бивају). Али ја не налазим да се законн које сам ја пзложпо, не слажу чак и са са самим пеочекивапим промепама карактера. Ја сам намерно истицао да је могуће усвајати нове иавике, али да као неопходнн услов за то служп готовииа нових стимула и иових побуда. А ове друге срета.ју се у жпвоту у многоме и по каткад бивају свезапе са опитом, који показује такав моћан преображавајући утицај, да сви нојмови човека о вредностнма, п сав његов ноглед на свет, мења се из основа. У таквНм случајевима човек кида са својим старим навикама, и, ако нови

мотиви продуже дејствоватн, у њему се образују нове навпке, тако да он изгледа као пренорођен. Сва ова факта ја потпуно признајем, но она ин у колпко не мењају опште законе навика; п изучавање услова дугаевпе делатноети с физиолошке стране у опште, опет остаје главппм савезпиком ирактичног морала. Пакао, који нас очекује у загробном животу, о коме нам говоре богослови, није гори од иакла којп мп самп створимо себи на овом свету, васннтавајући свој карактер у лажном правцу. Кад бп деца могла себи представпти како она брзо ноетају просто жпвим комплексом навика, она би обраћала већу пажњу на своје владање у оном добу, кад су она ,још пластичпа. Наша судбина находи се у нагаим соиственнм рукама, и била она добра или рђава, ми нпкад ие можемо доцнпје потпупо изменити оно, што је раније учињено. Нема таквог доброте.љног поступка ни порока, који пе би оставио у пама, ма и пајмањи траг. Пцјаница Рнп у комедцји ЏеферСоновој, после сваке иове пцјапке нзвињава се говорећи: Ово једапиут иећу да рачунам. Но што он може пе рачупати, н мплистивн Господ може му рецимо овога нута такође пе рачунатн, али опет ово ће му бптп забележепо. У дубини первиих ћелијица и влакапа рачунају га маленим; оци га односе п иридружују с другима, да би се њиме користили иротив Гпиа ири првој новој саблазии. Изражавајућп се научном строгогаћу. ово. се може казатн: од онога што ми урадимо, пигата не може битн са свим изглађено. Разуме се, овај случај има како добру, тако п ружну страну. Серцја иојединих пијанака начиии нае еталним пијаницама, но, с друге стране, таква серцја богатих дела и часова рада чппи пас без мане у моралпом погледу, пачппп пас ауторптетпма п сиецпјалпстама у практичпим п научиим областима. Ако се младић паметпо користи сваким часом свога раднога дана, онда он може да буде без бриге о крајњим резултатима свога васпитања, ма које врсте оио било. Оп може бити дубоко убеђен да ће се