Школски гласник

Стр. 281.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 16.

лстицали. На.црт није рад, који је преко ноћ скован, него је у њему, осим пскуства стеченог са досадашњом Шк. Уредбом, проучено и прихваћено што је боље, напредннје и лакше се да применути од онога, што су просвећенији народи већ критичкп проучили, окушали и оценили као установу корисну по општи друштвени просветни напредак. Може бити да ће се у њему наћи недостатака са формалне стране, у ггогледу груписања грађе и т.оме слично или даје нека ситнија потреба превиђена, али нашем раду садашњем није то важно, него је важно, да нацрт буде израз наших тежња у погледу напреднијег школског унутрашњег и сиољашњег уређења, а равно с тим и поправци нашег угледа и моралног и материјалног положаја. Несређеност, неслободоумље у том оквиру, трло је школу и учитеље од постанка њихова, с тога се мора једном отворено и мушки тражити оно што школи и учитељу прииада. Заваравање народа празним обећањима и неупућпвањем и неваспитањем о потребама које треба културно да га развију и помогну, чини се тежак грех према најдаљим поколењима и будућности народној. У овоме правцу учињено је у нас већ доста великих погрешака. Ако смо прави пријатељи просвећености п оног слободоумља, које на огњишту истџнске просвећености, треба самостално да никне, напредује п да се раавнје, те донесе савршен плод, а не учмао и јадан, онда морамо ићи напред са пуним осведочењем у тачност и правшшост својих назора и искрених и корисних добрих жеља по општи народнп просветнн напредак. Учитељство је већ до сад дало народу знатан број врсних раденика на пољу несебична, племенита и пожртвовна рада око унапређења просветног добра народног, оно ће и овом приликом показатп, да темељно схваћа значај таква рада п ведра чела и отворена погледа иде тим путем напред, ценећи и поштујући оне границе до којих је дозрела интелектуална моћ јединица народиих, а тежећи да нх редовннм путем васпита, да се та граница прошири, па да те једннице васпитане за појпмање значаја просвећености, п саме буду поборници бољпх просветних прилика, а не њпхови непријатељп који пх сматрају за неку натурену излпшност, што је самовоља п једностраност школованих људп

и њима неписменима натоварила, да је сносе а не треба им, јер не виде од ње непосредне користи. Ми се радујемо што ће се дати овим збором прилика, да се констатује је ли учитељство једнодушно у својим просветним погледима или су назори којп су до сад из учптељства нстицани, само назорп, појединаца, којп то пз неког ћефа заступају, као што бп то хтели да прикажу неке неписмене новинарске галамџпје.

Д 0 0 0 с. Вел. Кикинда. (Дирљив растанак.) Ређп су случајеви да се прави, озбиљни рад, за опће добро, похвали п призна. Чешће је да се рад од мање важнорти и веће користи призна, похвали и одликује, — ма било и уметнички све то припремљено и удешено. Најчешће се дешава, да се мучан, заморан а узвишени рад наставнички и не запазп. Преко њега се ћутке неопажено црелази. Док данас можете наићи у листовима какоје овај и онај уметник, чиновник, канцелиста, посластичар, па и држ. пандур прославио своју 25-годишњицу, 30-годишњицу, 40-год... и како је том приликом нарочито прослављен иа и одликован..., дотле ако тек по неки пут иаиђете да је који од наставннка у пајужем кругу, у својем стану, прославио 30 год. или 40 год. рада својег. Колике се и какве припреме чине за друге. Ту су ти разпи одбори, управпи, стални и мештански;, ту се све ужурбало да што сјајнија, величанственпја прослава буде... А код наставника? Родитељи се радују, кад виде, да им деца напредују; кад се увере, да им деца још и не навршивпш седму годину, лепо чнтају, пншу, рачунају, богу се моле, приповедају, поју и певају, разборито разговарају; радују се и даље кад виде све већи и лепшп напредак из разреда у разред, док пе сврше основну школу. За то време мнсле родитељи н на наставнике п нађе се по који да похвали и нризна, бар лепим речима, ону муку и труд. После тога почињу родитељи заборављати наставнички рад, муку и труд, онај силни јед п душевни напор учитељев, — док су деца до видног напретка дошла. Мало по мало као и да ннје никаД нп било, — све се заборавља. Настав-