Школски гласник

Стр. 307.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

кад се у обзпр узме Терзинов постулат, да се дидактика ослања на п с и х о л о шк а п р авила (!), где су та правила кад говори учител.у, о ва?кностп и сврси школе, распореду иачелима, н начину школске насгаве, да не говоримо о школској стеЗи, која толпко не спада у дидактику колико у педагошку ходегетику. II онда, итта су то нспхолошка „правила"? Пспхологија _не познаје та иравила. Њих су извели они, Чија је задаћа впше практичне природе, резултат простог ннформпсања из друге руке. Баш оно иа чему се г. Терзин мора задржати п објаснити својим ђацима јесте проблем о тим психолошким „правилима". Додуше он вели да се дидактнка дели по устројству школа, п да основна школа има своју посебну дндактику. Бива, психолошка правила треба да имају карактер ђака основних школа. То је добар принпнп, алп из овог лаконизма п оног што даље следи, впди се да између тога постулата и даљне обраде нема просто ннкакве везе. Изгледа да ни та „нова" идеја није Терзинова, већ туђа, и да [ту идеју, иначе посве на свом месту, наш аутор није могао да схватн н нромене. Јест, до данас смо имали унпверзалну дидактику за све школе и за све ђаке. Коменски ју је ирви издао а после њега Хербарт и други његови епигони. Модерна експ. педагогија п експ. дидактика данасје тврдо убеђена, да се такова дидактнка оснивала и оснива не па духовном развићу ђака, већ на пеихологији одрасла човека, чији је систем већином шпекулативан. Данас се тражи нова основпца дидактике, на темељу индивидуалне и социјалне психологије ђака у - вези са еволуциј оном ннтерпретацнј ом љихова психофизичког развића. Због тога и иостулат за оснивањем дидактике, која би посве одговарала карактеру основних ђака. Али где су подаци и принципи тог новог постулата? Г. Терзин ни ижице нема нити у овом, за чудо лаконском, првом делу нити даље. (Свршиће ое.) Др. Паја Р. Радосављевић.

Б Е Л Е Ш К Е. Прилог срп. учит. Конвикту. Њ. Св. патрнјарх Лукијан Богдановић дао је 1000 К нрилога срп. учит. Конвикту.

Одбор савеза словенског учитељства у Аустрији, одржао је .19. о. м. седницу у којој су били изасланици из Кракова, изасланпци за Чешку, Моравску, Шлезију. Решено је осим осталога, да се конгрес словенског учитељства одржи у Кракову 21—23. јула по нов. к. 1911. г. Пољски изасланик Канарек предложио је, да словенско учитељство у споразуму с немачким, тражи реформу учитсљских школа у том смисду да се те школе прошире са две године. Четири нижа течаја да буду за опште образовање, два впша за стручно образовање. Тога дана у вече, одржана је конференција са заступницима немачког учптељства и постигнут је споразум у свима истакнутим предметима у погледу учитељских тражбина. Први сверуски конгрес за покусну педагогику одржаће се у Петрограду 8—13. јануара 1911. г. под председништвом проф. А. П. Печајева. На конгресу ће се расправљатп о експерименталним методама разних процеса душевног живота, решаваће се педагошки проблеми на основу експерименталних опажања, експерименталних покушаја у оквиру школске хпгнјене. У зконгрес биће приређена изложба покусних справа н дијаграма који се односе на програм. Руска дума расправља закон о народној школи. Расправљање се у главном тиче школа црквено приходских и школа за не[)уске народе. Већа се о томе колико да траје школска настава и у којнм школским течајевпма да сенастава води на матерњемјезику.Октобристе ће иоднети предлог да се прошири настава на матерњем језику. Странка рада поднела је предлог да се заведе општа школска обвеза, али има и таких у думи, који раде на томе, да предлог не буде примљен.

0 за учење и лечење,

нзрађује најбоље и јефтино Ј. V. МАВЕК, Праг - УЈпоНгаЈу =: Когиппј 16, —