Школски гласник

Стр. 317.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 18

деце довољан за издвајање тих школа. У свима другим местима биће те школе мешовите, У забавшнтпма ће бити свуда мушка и женска деца заједно. (Наетавиће се.)

Школа и настава. Овогодишњи абитуријенти. Ове године је отприлнке 2500 младића свршило средше школе (матурирало). По извештајима зиа се за 1587 ученика иа какву ће се струку одатп. На права ће 331, дакле 22-1 процента; на мерничку 221, дакле 14-8^; на трговину и екоиомију 215, дакле 13-6% и то 7 -1 % биће трговци, 4-50% екопоми а 1 % заиатлпја; на богословију 173, на лечничку 160, на чиновничку 146, на професорску 96, на економску 98 и то 4-5 '% биће ншпан а Гб^ шумар и 0-5^ рудар; на војничку 62, на железничку 46, на поштарску 19, на уметничку 18. Од осталих ће да буду апотекарп (7), општ. бележпицп (6), професорп цртања (5), морнари (3) а ио један баштован, гостионичар, чпновиик на ђумруку и новннар. Из ових података је та интересантна поука, да на права хоће тек четвртина абитуријената; на трговину и економпју већи број но до сада. Тако п треба. Коедукација у трговачким вишим школама. У последње време све впше женскиња се одаје трговачкој струци. У већим варошима је иосве обичан појав, да женскпња службује као трговачки помоћник, аместа комптоариста, ппсара на иисаћој машини н иижих књиговођскнх чиновника попуњавају се већином женскпњем. У истој струцн женскиње ређе заузима више позицнје с тога, јер није имало прилике да за то стече спстематске претспреме. Испомагало се разппм курсевима, где им се предавало нешто мало елементарног знања из књиговођтва н коресподенције, — алн то је било скоро као и ншпта. Од годпну две дана амо отворене су чисто .жепске" више трговачке школе у П о ж у н у, Д е б р е ц е н у и М а р о швашархељу; у Нађвараду пак посећују агенскпње са мушкарцима заједничку вишу трговочку школу. Ових дана заклучила је п темпшварска трговачка комора, да се женскињама омогући систематско трговачко школовање, те је умолила градско веће сл. краљ.

града Темпшвара, да већ идуће шк. године 1) или отвори посебну трговачку школу за женскпње, 2) или (ако се пријави довољан број женскпх ђака) да уз досадашње мушке разреде отвори паралелне женске разреде, 3) или (ако не би било доста женскиња за посебан паралелан разред) да допусти да женски ђаци са мушкима у истој дворници слушају предавања. А да тако заједничко поучавање неће бити по наставу, нити по ђаке од штете, позива се камара на нзвештај управе трговачке школе у Нађвараду, где је тај покушај- посве успео, По гласу тога извештаја коедукација је како по владање мушких ђака, тако и по њпхову вредноћу од пајповољнијег утицаја. Дечацп оних разреда, које су и девојке полазиле, беху много уреднцји и вреднијп. Др. Фридрих Дитес и школа. Овај педагошки великан, који је седамдесетих година прошл. века, својим погледпма на школу, привукао па себе пажњу целог нанредног педагошког света, држао је 1875. године у бечком рајхсрату једап зпачајан говор, пз којега, поводом даиашњих школских прилика наших, бележимо следеће речи : Цела је нстпна, да је реформа аустријских школа ире сто годпна у главном од школских, стручних људи извршена, о чему данас ни сумње нема... II велика царица Марнја Терезија одлучно је одетрапнла аавидљнву бирокрацпју, која је и по другн пут хтела заслужног Фелбнгера и друге честпте мужеве школске на страну да потисне. То исто стање одржано је п за време Јосифа II. Но овај је још пешто овоме придодао. Декретом од 14. септ. 1786. год. установљепн су такозвани окружни школски надзорнпци — пншпекторп. Па шта је захтевао он од ових људп'? — Онп су моралп — као што се пзрично велп, бити „стручнп људп, који су на којој основној школп нспитани били", то су вндпте бнлн онда школскн иншпектори. — Цар Леополд је све ово и на даље сачувао п одржао. Али и он је једну установу остварио која је од ванредног уплива на управу школа била п која је пскључпво ту цељ имала/: да се стручним елементима што већи уплив осигура. Цар Леополд II. својпм декретом од 8. фебр. 1791. год. установио је учитељске скупштине и то, као што се у декрету велп за то: „да се учитељима оНај уплив на школе сачува, које они треба снагом