Школски гласник

Стр. 315.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 18.

појмови. „Човечапство" је впше апстрактније него ли „човек", исто тако „живо створење" више него ли „животиња" и т. д. Као прве појмове дечнје можемо означнтн конкретне. Они се толико јако не удаљавају од онажаја, од којих су изведенп. Дете дуго при њима остаје. (Дечнјн „конкретинпзам"). Кад прелази дете на впше појмове? То се не зна позитивно. Можда тек у шестој и седмој години, а до највишнх појмова долазн дете тек у школско доба, — Дете често пута погрешно пренаша конкретне утнске на апстракцију (на прилику како схваћа дете „коиац света"!) Деца показују велики нагон за уопштавањем (генералисањем), и разумеју боље, ако се што пз прнмера пзвађа. Многе апстракцпје бпвају деци непоњатне, јер немају довољног конкретног (стварпог знања). Проф. Вунт* мислп, да не можемо знати како се развцјају ти иојмови. Он вели, да се појмовн рађају тек у доба школовања^ што је према горњплг чињеннцама погрешно. Развнће судова п реченнца. Ризница речи брзо се пуни. кад деца иочну да говоре. Од деветог до дванаестог месеца дете у своме речннку показује већ око шездесет речи. А Др. Амеит вели, да је девојчица од три годипе, коју је он иснитивао, знала 200 речи. (Види: Д\' 11 ћ е 1 т Атеп*, В1е ЕпГтскекгп^ уоп Вргесћеп ггш! Бепкегг ћегт КгшЗе. 1899.) Разво.ј речи већином пада у доба школе. Речи служе детету за изражавање, за озпачнвање предмета п за мпого друго шта. Ево неколпко степена у погледу на ово развиће: 1.) Дете употребљава речп без икакве флексије и деклипације. Све прве речи су реченнчпе речн, као што смо то мало час код говора споменули. „Реченична реч" служи као реченица (изрека), после као суд; те „реченичне речи" већином су нменице, па онда глаголн, адвербп, адјектпвн п т. д. * Види: \У 11 ћ е 1 т \У п п (1 СггипЉ:%е Лег рћуаГо1о§18сћеп Р8усћо1о^1е. Гејр/ј^, Ивдање, Еп^еТтапп, iii. свеска,

2.) После овог јављају се реченнце без флекснје; речп се једна за другом ређају, да би се онда псказао какав суд. Реч, која је од највећег пнтереса, стојн на првом месту. 3.) Деклинација, компарација, па и коњугацпја почнње тек прп свршетку друге годпне, 4.) Овај четвртп степен може се узети као нраво развнће реченица. Он је још непознат, ал' по свој прилици, да пада свршетком треће године или средпиом четврте. На овом се степеиу дете дуго зауставља и све реченице реда једно за другим са „и". Овај начин стварања реченица дете ноказује чак и у школско доба, у т, зв. „задаћницама". Кад се дете у своме усменом говору одучп од овог честог употребљавања копуле „п" п „а", тада оне иресТају и у писменим саставцима. Прн развићу судова разликујемо двоје: 1.) с у д о в п о с у бј е к т у, јер особине ннсу тако ннтересантне као сам предмет п 2.) судовп о преднкату (преднкативнн судови), Код деце ндпота особнне се'врло доцкан познају, па ради тога они оваке судове образују врло касно. Развнће закључака у детета: Ова се фуикццја, према Др. Прајеру, врло рано показује, а према проф. Вунту, врло доцкан. Некоји, шта више, веле, да се ова радња развија већ на степену „реченичких речи". Прво се развијају закључцп иидукције, јер деца врло радо генералишу (уопштавају), п то обично погрешно. (То се често пута догађа п код самих „маторих" људи). После нндуктивног закључивања јављају се закључци дедуктивни. јер се овде покрет иетиче пред опћим ставом и осим тога од деТета се захтсва више знања. Р а з в и ћ е с т и л а у д е т е т а: Први стил постиже се тек у иаставп о језику (у „језикословној обуцп"). Оно за чнм највише тежи стил јесте 1.) правнлнп избор односа (речп) п 2.) ред речп. Ово двоје главне су тачке. Деца врло често праве погрешке у замењивању речи п у прављењу речп са контумаццјом, онда се речп бацају једно