Школски гласник

Стр. 327.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бо. 19.

јати тај неисправни назор. Знаци преокрета су ппак, што ратари шиљу децу у варошке школе, често и доста удаљеие, Свакидашњим искуством почиње се упознавати и на селима, да нцје.исправна тврдња, да школа отуђује омладину од домовине, да пх отуђује од свога огњишта н вуче у варош. Познато је какав је дапас тежак бој утакмпце и како се зло води у том боју ономе, којп нпје ишао у школу ии мало или тек нешто мало. Но да и они људи, који се одали иа економпју, недостатним образовањем сами себи шкоде, а уједио да шкоде и целој земљи, то се још не зна доволлго међу ратарима. До сад су сељаци колико толико осведочеии да им је доста знати мало читати, пиеати и рачунатн. Друго знање држи се већином за непотребно н штетно. Има н учитеља — Богу хвала нема их много — који су тога мишљења. Статистички месечник аустрцјске владе донео је бројеве, пз којих се види утицај школског образовања на вредноћу земљорадннчког света. Резултати статистичке комисцје су веома значајни, али народу ннсу познати. За нример износимо податке из три покрајине гдеје иајразновррније старање 0 школи. Како се те земље разликују међу собом, види се из броја неписмепих: у Моравској је од 100 људи 5, у Галиццји 56, а у Буковиии 64, који не знају ни читати, ии иисати. Кад би била истинита тврдња, да је боље образовање узрок навали у варош, морала би бити та навала највећа у Моравској, те би тамо била и највећа оскудица у радиим снагама. Колнчина п цена жетве зависи пре свега од земље, али не треба заборавити да је од пресудног значаја и рад око усева, рациона гао експлоатисање земљишта према његовнм особинама, климатским прилпкама и т. д. То су чиниоци, које ствара земљорадник. Статистички податци дају иам бројеве о чистом дохотку једног хектара у тим зем.љама овако; у Моравској 82-80 К 62-50 К 44-38 К у Галицији 28-34 К 19-42 К 11-44 К у Буковини 2Г68 К 15-20 К 10-44 К

Тако је различан прнход земље, која је скоро једнаке каквоће, кад је обрађују разно образовани земљораднпцп. То потврђује ону — не иову — истнну, да није најглавицји услов за богатство земље плодност земљишта, пего здраво п образовано становннштво. Кад знамо да и здравље иарода наиредује образовањем, излази из тога дужност старања о школском образовању народа. Ако сравиимо те три земље п с другог гледишта, долазимо до нстог резултата, Кад погледамо напредно екопомско школовање у тим земљама, видимо да једна така школа, долази у Моравској на 22.000, у Галпцнји па 295.000, а у Буковинп на 170.000 душа које се баве економијом,' или у Моравској на 436, у Галицнјп на 4131, а у Буковини иа 3480 квадратних километара плодног земљишта. Таких екоиомскнх школа за даље обра зовање пма у Моравској 51, у Галицији 19, а у Буковини 3. Званнчна статнстпка пзноси још бројеве о просечиом чистом прихоДу који пада на једног становника иа селу. У Моравској је тај приход 40-41 К, у Галицији 8-20 К, а у Буковини 7-20 К. Нису, дакле, новци који се издаду па школу нпкако на штету земљорадничком свету. Развитак школе данас се често изводи против жеље народа. Кад би школа могла једном стећп пријатељство земљораднпчког света, брзо бп постала оно што треба даје: снажни нзвор омладини, за узајамно обезбеђење повољних усиеха у светској утакмицп." Овоме би ми моглп додати још то, да наш земљорадник, кад има уз себе онаке саветнике, који га на поштен пут наводе, не закида ни од школе што јој треба дати иако ннје познао још њену вредност у толикој мери, да сам својом инпцпјативом што внше жртвује на њу. Но у толико су већн грешнпци они његови синови, који намерно сеју у њему непстпне о школп, учитељима и просветним потребама, место да га пре свакпх