Школски гласник

Вр. 19.

ШКОЛСКИ ГДАСНИК

Стр. 328.

других штетних заваравања, поучавају да оно што жртвује на школу и просвету, стоструко ће паћп у свом подмлатку, у кући и имању. Ш.

Ноедукација. Пре сто година покугаао је Хербарт да својим делом „Општа Педагогика" оснује научну педагогнку. Од то доба читав низ знатних људи вредно је настојао да продужп посао велпкога мужа. Не може се порећи да тим проучавањем ннсу постигпутн знатнн услеси; али би било и прерано тврднтп, да је већ сад пошло за руком безбројним истраживачима, да педагогпку у свима њеним деловнма поставе па научну основу. II сам Хербарт је био у својим психолошкпм истраживањима у многоме субјектпван, те тако п његов систем није могао бити без погрешака. (Разуме се да његове велике заслуге за педагогику тиме иису умањене.) Свп ти недостатци довели су дотле да се напустио пут општег опажања и пошло се новим путем, нутем експеримента. Експериментална нсихологија и ако је до сад кратка века, може се већ похвалити, да је догала до читавог нпза стварнпх успеха. Но и ту има још празнипа, јер још није пошло за руком, да се експериментом истражи основ вишпх душевних функција. С тога је унас још у неким питањпма потпуиа тама, у наставним плановима јога влада тако много самовоље и неодређеностн и по где која питања чекају јога своја регаења. У та питања спада и коедукација оба пола. Њено решење на оспову научног нстраживања дечје прпроде у толико је потребније, у колико је проблем заједннчког васпнтања дечака п девојчица баш у новије време постао предмет јавног пнтереса. Решење то траже п жене правници из начела, За основ својег захтева истичу, да битна разлика душевне моћи у човека и жене не постоји, а ако баш нечег п има, то је само са вековног потпекивања женских у душевном развићу. Такве тврдње су врло смеле, али се не могу сматратп као потпуно доказане,

док се њихова истинитост научно не потврди. Некоји покугаајп проучавања у развитку дечака и девојчица већ постоје, Но значајно је да се до њих већнном случајно догало; нспитивачи су у почетку својих истраживања имали сасвим Другу сврху. Тако је било н. пр. са Ебингхаузом. Он је почео истраживати узроке о умору дечјем због паставе, При том проучавању чииио је покушаје у три правца, наиме методу рачуна по којој ђаци решавају лаке задатке из сабирања и множења, умну лгетоду, т. ј. исписивање изговорених бројних низова од 6—10 места, и напослетку своју комбиновану методу, по којој су ђаци штампане текстове на некнм местима празне, морали допунити. Помоћу ових метода ироучавао је Ебингхауз 16 разреда у једној гимназијн и 11 разреда у једној вншој девојачкој гаколи. Неки од ових резултата јако су изненадили. Показало се, да 10—11 годшпње девојчице, према својим вршњацима дечацима у сваком погледу знатно заостају. Код рачупске методе претекли су дечаци девојчице за читавих 25%', код умне методе дошло је на једног дечака 17-8, а на једну девојчицу 29-6 погрешака а код комбиноване методе бно је резултат међу дечацнма п девојчицама као 2: 1 (34 према 17 означених слогова) поетотак погрешака био је 2:3 (32-3% према 509%). А какав је био одиос у разнпм способностпма после 5—6 година? Показало се да су у рачупској методп 15—16 годшпње ученице једнаке са својнмвршњацима, Псто тако је било н код умне методе: 9-1 погрешака у девојчпца, према 9-7 у дечака, Код комбиноване методе дадоше дечацп просечно 49-9 слогова са 32% погрешака, а девојчнце '49-7 слогова са 24-1% погрешака, Пз тог проучавања излази, да девојчице у добу од 10—11 година знатно заостају иза својнх вршњака дечака, но да ту разлику у добу од 15—16 године потиуно пзједначују. IIз тога се види, да је темпо развитка у том раду код оба пола сасвим разлпчпт. *