Школски гласник

Стр. 329.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 19

Псто питање нроучавао је и Вилиам Штерн, проф. у Вратислави, али новим иутем. Као већииа исихолога, тако је и он одабрао посебно поље и то пспхологпју дечјег сведочења, нсказа. Одмах је приметио да психологија тпх исказа може дати знатне резултате за педагогнку, с тога је узео исказ за мерило душевне способности. Покушао је тиме, гато је пред дотичном оообом држао .један минут дуго шарену слику п како је уклонпо, тражиоје да дотична особа опише слику, а с тиме у вези подвргао је сваку таку особу саслушању по извесној пре тога утврђеној шеми. Помоћу те методе испитивао је Штерн ученике и ученице, наиме 5 девојчпца а 6 дечака старих од 7 годпна, затим 6 девојчица и 6 дечака у добу од 10 '/ 2 до 14 година, 6 учитељских приправника старих 15 3 / 4 године и 6 семинариста старих 18 3 / 4 године. Избор ученика удешеи је тако, да је од сваког ступња узето 2 добра, 2 средња и 2 слаба за покушај. Прп срачунавању опгате способностп разликовао је Штерн три појма, напме: обим псказат. ј. суму свију позитивних података, били они тачни или погрегани, знање т. ј. суму свију тачних података и верност исказа т. ј. постотак тачних података у општем нсказу. Кад је све то сравнио дошао је до резултата, да су дечаци надмагаилп девојчпце за б%. У погледу в е р н о с т п псказа заостају дечаци нешто мало нза девојчица, но зато су их више иадмашили у зиању, т. ј. у суми свију тачних података. Овде је разлика била 21 % — 13%. Види се, дакле, да девојчице заостају иза дечака већ у сумарној способности. Исто тако и у погледу саслушања показале- се знатне разлике међу оба пола, Но настало је пнгање, да ли се ти Штерновп резултати опазили и с друге које стране. Неких података о томе има и могу се као упоредна грађа узети. Тако је Поћ81еп у 5 мушких и 4 женска разреда изнео деци да посматрају једну таблицу са 12 нацртаних предмета за време од пет секунада и одмах

како је склонио таблпцу, дао да деца псппшу имена свих дванаест предмета. Резултат је бпо да су дечацп запамтнлн просечно 5-6 предмета и називе нм исппсали, а девојчице само 4'4. Исто тако држао је пред њимаједну слику из очигледне наставе два мннута дуго, о чему су требалп да одговоре иа 12 питања. II овде се дечацн показалп надмоћиијн над девојчнцама. Тако је на иеко питање о слици одговорило само 10 девојчпца, па и то ннједна тачно, док је од 55 дечака њих 15 тачно одговорило према самој слнцн. Тако је Штерн дошао до резултата, да женске м а њ е з а б о р а в е, али впше криво искажу. Напослетку те Штернове резултате потврдно је и Кершенгатајнер, који је на 300.000 дечјих цртежа проучавао даровитост за графички израз лица и констатовао падмоћност дечака. Но ако су тачна та сва иетраживања о мањој дугаевиој способности женског пола, то је јога пптање, да ли се та заосталоет скроз у сваком добу живота опажа. II о томе износи Штерн богато градиво. Ови бројеви потврђују сасвим заосталост девојчица. Док погрегани п неодређепи податцн дечака заостају пза оних у девојчица, показују њпхови тачнн искази у погледу обима п верности сасвим обратан резултат. Кад се прегледа разно доба живота, опажа се, да слабије способности у девојчица нису једнаке у сваком добу живота; напротив опажа се знатна несталност. Седмогодпшње девојчнце заостају иза својих вршњака само мало у способностима; заосталоег се опажа у обиму рада, а сигурпост је у обојих иста. Сасвим је друкчије после три годнне. Дечацп показују у сваком погледу зиатан напредак; број тачних података знатно је порастао, а погрешннх знатно опао, општа радљивост унапредила се како у обиму тако и у сигурности. Напротив девојчице показују врло мален напредак, а у нечем и назадак. У том добу је међу оба пола велика разлика, у погледу зна-