Школски гласник

Бр. 20.

ШКОДСКИ ГЛАСНИК

Стр. 356.

референтски послови.у тој епархији необично умножили. — Поднеће се представка кр. уг. министарству богочасти и јавне наставе, да и министарство како у погледу Стапе Крстпћеве, српске народне учитељице у Доњој Нани, тако и начелно за све сличне случајеве усвоји становиште Школ. Савета, да право на петогодпшње уч. доплатке почиње од дана проглашења сталности односно од дана избора за сталног учитеља, који је избор доцније надлежно потврђен, а у случају споменуте учитељице од дана наименовања за сталну учитељицу. — Спровешће се Саборском Одбору с топлом препоруком молба професора српских учитељских школа сомборских, да им се у нади накнадног одобрења саборског привремено са 1. јануаром 1911. године изједначе плате са онима на државним учитељским школама односно да им се на редовну нлаћу даде 40% скупарпнског доплатка и 800 К станарине. Није се могла уважити молба цркв. општине у Бегечу, да јој се накнади новчана казна од 200 К, на коју је осуђена због неистицања натписа на школи. — „Споменак", илустровани лист за децу, што га издаје у Панчеву учптељ Иван Мартиновић, ирепоручиће се за наградну књигу школској деци. — На основу §-а 4. чиновничко-ирофесорске мировинске уредбе урачунаће се Љубомиру Лотићу, епархијском школском, референту бачком, све године учитељског службовања, одобрени му припадајући квинквенали и уврштен је међу чланове чиновничко професорског мировннског фонда. — Упућен је главни школски референат, да сачини календар агенада за управе сриских виших девојачкихи учитељских школа. — Дозвољено је Вукосави Илнћевој из Маглаја, да приватно цолаже у српској учитељској школи у Карловцу испит из I. разреда и да се по томе упише у П. разред. — Одобрен је за уџбеник у срп. уч. школама „Опћи земљопис" од проф. Св. Дамјановића уз награду од 60 К по штампаном табаку. — Рукопис „Кућарство и рацијонална економија" од Видосаве Летићеве из Сомбора издаће се на оцену Милевп Симићевој у Новом Саду. Припомоћ из Теофановићеве закладе од 400 К годишњих подељена је Јулки Гавриловићевој из Кумана, приправници у Сомбору. Душан Темеринац, професор препарандије у Сомбору, проглашен је сталним. — За уџбе-

ник немачког језика у српским учитељским школама у Сомбору одобрена је књига Морица Ланграфа: „БеиЈвсће ВргасШећге тН Шш1§8аи%аћеп",49. пздање, Будимпешта 1903. — Одобрена је Јулији Максимовићевој, учитељици српске више девојачке школе у Новом Саду, станарина и станарински доплатак од 1. V. — 9. IX. 1908. — Узето је на знање, да се у српској вишој девојачкој школи у Панчеву уписало 87 ученица. Управни одбор слободне краљевске вароши Новога Сада поново моли, да се изда енергична паредба, како би се уклонили недостатци на српској вишој девојачкој школи новосадској, јер ће се иначе обратити министарству ради правног лека.. Одговориће се, да је Школски Савет већ у два маха позвао црквену општпну у Новом Саду, да недостатке у згради, намештају и училима журно отклони, па ће се црквена општина, односно школски одбор и по трећи пут журно на то позвати. — Примљен је у српску учитељску школу у Сомбору Бранко Чонкић, бивши приправник IV. разреда државне -учитељске школе у Баји. — Дозвољено је Милану Ћирићу из Каменпце, да може у септембру 1911. годипе полагати у српској учитељској школи у Сомбору испит из Ш. разреда. Ђорђе Гајиновић, свршени гимназиста из Новога Сада, примљен је за редовног ученика III. разреда сомборске препарандије. • Младену Мијатову из Темишвара дозвољено је приватно полагање испита из Ш. разреда српске учитељске школе у Пакрацу крајем 1910/11. школске године. — Дозвољено је Љубосави Карановићевој из Босанске Крупе, да може бити приватна ученица I. разреда српске учитељске школе у Карловцу и крајем школске године приватно полагати испит. — Није дозвољено Анки Вулетићевој из Босанског Новог, бившој прицравници у Карловцу, да приватно полаже испит за Ш. разред препарандије у Пакрацу.— Дозвољеноје Љубици Пуркаровпћевој нз Панчева, да у јануару 1911. полаже нспит за Ш. разред, а у јунију 1911. -испит за IV. разред српске више девојачке школе у Панчеву. Књпга Николе Алинчића, српског народног учитеља у Мостару: „Основе о теорији правилног нотног пјевања за почетнике и самоуке" препоручиће се као помоћна књпга у српским девојачкнм и учитељским школама.