Школски гласник

Вр. 20.

прописаних тема руке мн такође не беху поеве слободпе. Јер мпнистарска наставна .оспова у своме специјалпоме одељку (стр. 33—79.) потапко тумачи, како се нмају поједине теме обрађпватп. Тако код повеспичких штнва нстпче поједипе моменте, који се не смеју пз внда нзгубитп (види 68. страну минист. паст. основе). Чак и у погледу синтактичне конструкције располаже мипистарска паставна основа (на стр. 63.) Захтевајући, да се настава већ у IV. разреду има распрострети на употребу сложених реченица. Тако обухваћени обим чптапака прошпрен је у читанци V. и VI. разреда још и уметаљем узорака тисканнца, прописаних мннистарском наставном основом (види стр. 69.), — а у обе читапке уметнуте сујош п слике, које су у вези са појединпм штпвпма. Ас1 уосега „слике" ! У педагошком свету у погледу оправдапости слпка у уџбеницима за остале дисцпплпне мишљења су подељепа. Једпи су рго, други согНга. Али у иаставп за учење страппх језпка по начину пепосредностп слике су опште признато ваљапо паставно срество. У овим обема мађарским чптанкама од своје страпе иалазнм, да је [нарочито код штива из круга сгварпог зпања] требало бпти још и впше слпка. Особито бн још потребно било илустровати првп и други одељак читапке 1\ т -ог разрсда [,,А 1а1иб1 е1е4 езетепуе!" и „багЛаба^ шппкак"] н то сликама у формату целе страпе, — а остала штнва требало бп спабдетн сернјом слика мањег формата, [као оно у моме Мађарском Буквару за II. разред] како би се поједшш моменти, којн се у дотичнпм штивнма спомињу, могли деци што више очп* гледно, по пачелима директног метода приказати. То се овом прнликом због краткоће времена [п ако је било у плануј ипје моглонзвести. Алп што није било вечерас, може битп јесепас, ако Бог да, код другог пздања. А сад да пређем па с п е ц и ј а л н е п апомене уз сваку књнгу посенце. Читанка IV. разреда изпоси укупно 98 страна. Од тога прбзна штива изпосе 76 стра• на. Кад се од тога одбпју две иатпнспе стра|не п слике, остаје од нрилике 56 страна са Зштивима у прози. Но н та се штива п е м о|рају у свима приликама безусловно

свршити. Тако од отшса жупанпја (на страни 14—17.) свршпће се у свакој школп само описи суседпих жупанија, а осталп оипсп се неће преузиматп. Осим тога, где су прплике веома иеповољне, моћи ће учитељ из V. одељка ЕЊезге1е§ек, VI. АНаћиеаек и VII. 1\ т ертсбек бирати, па по неко штиво изоставити. Из осталих одељака пак мораће се у свима приликама свршитп сва штива. Питање је, пмали на расположењу толико времена, да се та грађа за годину дана свршн. Мипистарска паст. основа рачуна са мппнмално 30 седмица годишње. У најнеповољпијим прилнкама, у сасвпм неподељеној школи имаће дакле учитељ у 1\ г -ом разреду на расположењу за мађарски језик седмичпо по четнри получаса, а то је годпшње 120 получасова у подељеној школи пак и добрим впше. Кад се узме у обзир: 1) да су деца пре тога три годпне пнтензивно учпла мађарски, тако, да су годншње минпмалпо по 250 речн паучнла; 2) да су за те три годипе у смнслу паставпе основе свладала све нменске и глаголске облике: тада се мора рећн, да ће се за то време у сасвим неподељеној школн према горњим папоменама скраћена наставпа грађа, а у сасвим подељеној школи целокунпа ова наставна грађа с у с п е х о м м о ћ и с в л а д а т и. Читанка А г . и ЛТ-ог разреда нзрађеиа је на оспову пстих општих принципа, као и читанка 1\ г -ог разреда. Наставпа основа нри одређнвању наставие грађе за V. и VI. разред рачупа са том чињеницом, да деца свршпвшп IV. разред морају бнтн из мађарског језика толико спремљена, д а м и с л и с в ој е з п ај у н а м а ђ а р с к о м ј е з и к у у С М е II 0 II П II с м е II 0 р а 3 у М Љ IIво изразити. Са том чињеницом морала је рачунати н ова мађарска читапка. Штива у прози овде запремају свега .147 страна. Од тога од прилпке једпа трећнна отпада на уметиуте плустрације и тпскапице. Преосталпх — од прилике — 100 страиа пак пмаће' се свладати за две годнне, полак прве, а полак друге године. У најнеповољнијпм приликама, на име у шесторазредној школи са једном учптељском снагом, м о ћ и ћ е с е и з о с т а в п т п ова наставном основом изречно неспоменута —