Школски гласник

Стр. 25.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 2.

Зедпљопас у основној школа. написао Ђорђв Петровић, учитељ. Земљопис у наставној основи. (Свршетак). Из свега гореизложенога морамо доћп до закључка, да земљоппс у основној школи има да служи васпитну сврху и долази по важности својој упоредо са науком вере, српским језиком и повесницом. Шта више, ова грана науке има практичну вредност, јер даје онај материјал, који данашњи напредан човекмора знати са естетског, просветног, социјалног, економског и политпчког гледишта. Да би земљопис у наставном плану заузео место, које му припада, има да се концентрише у горњим разредима, — са повесницом, природописом и уставом и да једни друге допуњују. Онај први део земљописа у III. разреду о основним појмовима, треба да се пренесе у II. р. у вези са очигледном наставом, у краћим, али јасним потезима. У III. р. после поновљеног градива из II. р. да се почне са родним местом, срезом, жупанијом и да се дода још подела Угарске: велика и мала угарска равница, северозападни, североисточни и југоисточни Карпати, Задунавље, Краљевина Хрватска и Славонија и угарско приморје. Целина: Угарска Краљевина, Угарска као једна целина. Спомоћна средства: 1. мапе, 2. дечији атлас, 3. школски излети, о чему би се имале водити кратке белешке, 4. слике зграда, вароши, покрајина, домаћих животиња, биља и т. д. 5. природни производи, који имају да служе за очигледност, 6. цртање, које мора бити јасно, а цртежи да имају боје, које .су и на мапи; и то: 1. Планине су загасите боје, 2. долине зелене а равнице отворено плаве, 3. језера, канали, реке означују се црном бојом, 4. места, села и градови црн круг, 5. жељезнице црвене пруге пли испрекидане црте црне боје, и 6. границе жупанија разноврсне боје, а државе једна боја,

Горњим градивом у III. разреду био би дат скелет наше домовине, који би био основа за IV. разред. У IV" разреду: 1. Краљевина Угарска: Како је већ у трећем разреду синтетичним начиномобрађена и заоквирена краљевина Угарска, овде у IV. раз. има сада да се употребп аналитпчан начин, јер из добивене целине треба сада да аналпшемо на 7 делова, а ове на жупаније. Код сваког дела појединце, а после у целости имамо ово на уму: 1. Клима, утицај климе на земљоделство, воћарство, и т. д. Поједине врсте земљорадње: ораница, усеви на њој, баштованство, и т. д.2. Трговина, врсте трговине н значај њен за економију п друге гране. 3. Саобраћајна средства п значај њпхов по развитак трговине, занатлијства и т. д. Врсте заната. 4. Просзета, знаменитији историјски догађаји. 5. Вероисповести и народности. 6. Основни појмови политичког земљописа у вези са основним иојмовима устава. II. Синтетичним начином: Суседне државе Угарске, па даље све европске државе. Појам Европе као целине. Затим остали делови света и напослетку појам о земаљској кугли. — Тако би се у IV. разр. створио појам о целини земље, као небеском телу. Настава у земљопису треба да ученике оспособи, да стечено знање могу употребити за живот. Стога већ у овом разреду треба да уче о управи општина, земље и државе. Говорићемо дечијим језиком: н. пр. шта има да ради краљ, кога помаже у раду његову, од куд му новац за издржавање силне војске, чиновништво, за градњу путева, жељезница н т. д. Земљописна настава располаже толиком количином градива, да може јако да заинтересује, алн само онда, ако је очигледна, и учитељ може бити спгуран, да ће његови ученици с радошћу чекати сваки сат земљописне наставе. Помоћна средства да су иста, као и у III. р. само у проширеном смислу, али, како се овде говори и ради о народнма, нределима, животињама, биљу, природним проиа-