Школски гласник

Бр. 3.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 37.

ћане црквене утвари прилично су ее лако спремиле, али учитеља се није могло наћи, јер нико није хтео ићи у далеке земље чија је уљуђеност била, и према Русији онога доба, примитивна. Када се секретар митрополитов Влад. Малаеску већ одвише начекао и на поклоне и још више на учитеље он јави Св. Синоду да је сам нашао учитеља за словенски и лат. језик и то преводиоца синодалног М а к с и м а С у в а р о в а који је, вели, „угодент. по обнчаго сербскаго народа", а грчки се учитељ може и у Србији наћи. Св. Синод је иристао на то и одредио да М. Суваров пође с платом од три стотине рубаља годишње у Србију. Одређено није тада у Русији значило и извршено! Троми државни чиновници завлачили су полазак Макснмов својом леношћу и формалностима те се Суваров заједно са жеиом н братом Петром могао кренутп тек под крај 1725. г. из Русије и 1. јануара 1726. г. био ј.е већ у својој тазбини у Прагу одакле је писао једно писмо Влад. Маласку. Нови овај учитељ био је племићки син из Козлова у Тамбовској губернији и учио је у Москви поетику када је послан 1716. г. у Праг као препнсивач Нвана Војејкова, који је преводио познати лексикон Хибнеров на руски. Ту се је оженио п остао до 1720. г., све до смрти Војејкова, а оида је био неко време у Бечу п уредио руске иосланпчке рачуие, те се 1721. г. вратио у Русију. После свога доласка добио је место у синодалној штампарији као преводилац и радио своју дужност, изгледа савесно, до 1724. г. када је одређен да иде у Србију. Максим се хвалио касније, да је у Русији живео у сваком изобиљу, али то неће бити истина, јер је био задужен, можда због болести, али тек имао је дугова и исплатио их тек онда када је пошао међу Србе. — По изворима што нам за сада стоје на расположењу није нам јасан карактер Максимов, а још мање поједине његове одлуке у животу. Расправе II. Кулаковскога и Р. Грујића*), *) КулаковскШ II Начало русекои школм у Сербовт, вг XVIII. в. Изв:ћст1н отд^ћлешл русекаго лзикаи еловесности Императорскои Академ1и Наук1. VIII. (1903.) '2. и 3., Грујић Р., Српске школе (од 1718.—1739. год) 130. издање задужбине И. М. Коларца. Б. 1У08.

које желе разјаснити и рад Суварова, не престављају никако завршне радове у разјашњењу питања о првим руским школамакод Срба и недавно издана некаписма Максимова од Д. Руварца само нас опомињу да будемо особито опрезни при приказивању рада Максима Суварова и околине из које је и у коју је дошао. Одушевљење за учитељски рад није првог српског учитеља доиста међу Србе водило, јер је био увек слаб учитељ и као болестан човек за учитељевање и неспособан; тежња за поправљањем материјалиог стања исто тако нцје га довела до одлуке да иде међу Србе, јерјезнао, како га је Русија неуредно у Прагу нлаћала и према томе, шта га и код Срба чека. Он је то и пребацивао Св. Синоду пред полазак из Русије н показао том приликом много наглости и жучности, што је валда опет била последица његове болестп. Таке пак особине карактера нису згодне за рад у звању каква јс бнла преводилачка канцеларија синодална и тешко да се Максим у њој добро осећао, а његова жена је без сумње чезнула за Аустријом те је и то могло иотаћн Максима да промене звање и место. Род. 1726. био је он једва једном у Карловцима и то сам болестан п са целом породнцом болесном. Новац је у Прагу н путем потрошио те је морао живети од онога што му се из двора давало, а то се није давало ни с вољом, ни довољно. Митрополит је наиме већином био у Бечу, а његов заменик у Карловцима бно је протосинђел Василнје Димитријевић. Колико је Мојсије Петровпћ волео школе и од њих се надао великој користи за српски народ, што се особило види из' саборског закључка 1726. год. о школама, толико их је Василије Димптријевић мрзио и сматрао сав новац на њих издан као бачен; поред школе наравно да је мрзио и Суварова, ком је требало само мали знакненаклоности дати па да се оједи и ражести као да му је највећа увреда нанешена. МиТрополитов протосинђел биоје дакле и сам један од многих тадашњих Срба, на које се Суваров горко тужи, који Мисле, да је школа беспослица, да треба учити колико за богослужење треба, а