Школски гласник

Бр. 3.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 39.

њих, да и знају, да и хоће да траже увек што је добро, лепо, истинито и кад их нађу, да знају и да хоће по њпма да раде? Има ли уопште васпптање утпцаја на друштвенп и морални развитак дечији? Питање о могућности васпитања заиста није ново, међутим га ипак горка искуства иарочито млађих учитеља ваљда свакога — покрећу изнова п пзнова. II онај који са Шопенхауером веома мало верује у моћ васпитања, нн тај не може сасвим одрећи снагу васпитању, пошто се свакидањим искуством неоспорно п не баш ретко страховито доказује, како се човек под множином разноликих спољашњнх утнцаја образује формпра. На нстн начпн ћемо да посумњамо п у то, да је подобност појединаца за васиитање због т. з. наслеђа веома разнолнка и тиме да је моћ васпптања ограннчена и да је неизвесна. У ствари овога обично се износи читав ииз мисли одличних умова и са њима се доказује колико је силан утицај васннтања. II запста, у садање време бескориспо би филозофирање било полемисатн о овоме, иошто одношај наслеђа и утицај в а с п и т. а њ а у најбољем случају само формулом можемо да определимо*, и тако ћемо једноставно установити, да се уопште васпитати може. То међутим само толико 'значи, да се спољашњи утицаји опажају, иа деци, и да иа њнма проузрокују нзвесне промене. Међутим васпитача не може задовољити тај одговор, а кад размишља о јавном, општем васпитању, тад ће га још мање задовољити. Друго је питање. да ли је у научном смислу могуће васпитање т. ј. да ли се може систематским радом постићп свесно, уиапред истакнути васпптнн циљ. 0 томе се већ може говори*) Куо што то Меишапп у своме делу „V ог 1 ебип^еп гиг ЕтЈићгип&еп јп (11е Ехрегјтпеп^еНе Ра<1.а§о§1к" I. (1907*)на стр. 374. овако обележава одношај споеобности са радом који је замењује: Р = У. С. дакле С = Овде је Р = Рад, У = Увеџбавање, С = Способност. Тако би се отприлике могло казати о одношају наслеђа према васпитању, да што год је јаче наслеђе, да тим мање простора остаје спољашњим утицајима.

ти и на овом је месту баш о томе и реч, попјјјо је педагогика позвана да руководи тим систематским васпитањем. Једнно је искуство у стању, да својом снагом покаже како и уколикој мери утиче спстематски изведено васпитање. Јасно је, да је то покренуло и Хербарта да, мада сматра мисао о могућности васпитања за полазну тачку педагогике, одмах установи п то, да ту могућност васпптаникова ннднвидуалност, положај п прилпке доба јако ограничавају,') Са васпитиог гледишта, баш на томе се и обрће питање можемо ли систематски утицати на вољу, на образовање моралностн. У томе се види велика разлика код појединих мислилаца, од којих ГоН 2 ) суочава Хербарта са Шопепхауером: Хербарт држи да је и морално васпитање могуће, Шопенхауер само образовање разума. Од тпх мишљења иретежнпји је низ мнслн, који ВагШ-а руководи у његовом новом деду 3 ). доказујући могућност васпитања на основу стеченог нскуства о сугестпбплностп животнњских нагона, сугестнје, и приликом васпитања умно п морално абнормалне депе. Заиста, резултати тих трнју група згодни су. да побуде веру у моћ васпнтања п да га у томе утврде. То се подудара с оннм мишљењем, до кога је дошао Ка^епћоЈег на иољу свог непедагошког испитпвања 4 ), да се иомоћу искуства индивпдуалне способностп. наклоности могу да модификују, чак и новима да умноже. Међутим са гледишта нашег питања приметити нам је, да је у случајевима код ВагЉ-а реч увек о ванредним прнликама: да је онакав постпгао истакнутп васпитни циљ, коме је дотични васпитаннк потпуно у властп бно, па тако је п могао да свој поступак према своме нлану и васпитанику неограничено прнмењује. Баш с тога из занимљиве студије Ваг1ћове смемо да закључимо само толико, да се васпитати и систематски може, ако је васпитно поље пред нама сасвим сло') Гтп88 рас1а§о§Ј8оћег УоНевип^еп, 1. и 4. §§. 0 Кећ1, ЕпсуИ. НашПшсћ <3ег Рас1а^о§1к. I. 654—7. 3 ) Е1етеп1е с1ег Ег21е1шп§8 — ипс1 1Јп1;епсћМећге 9-29. 4 ) 802Ш10§1е 51.