Школски гласник

Стр 111.

ШКОЛСКИ ГЛАСПИК

Г>1». 7

Некоји тврђаху, да су виша и тежа деца даровитија, и иекоји експерименталнн резултатн као да то доказују. Но да између тога двога има икаква каузална веза нама је врло сумњива ствар. Као да је вероватније да једпа те иста добра стања храњења, одмора, слободе од болести, нега п иеумесне сиграчке, што маркантно унапређу.је телесно растење, развијају и нервни систем, који је способаи за активност и издржљивост. Ова једна те иста добра стања можда су одговорна за важпост, која се често пута припнсује обиму прсију, као ппдикатору растења, и сумњива је истнпа, да у просечности постојп пзвесна корешподеитност између духовиог успеха и обима прсију. Колпко су иитересантна ова факта по децу, која испуњавају захтеве сталног мернла, тим су она још значајнија н важнпја по оно дете које не испуњава ове иормалие захтеве. Интерупције у растењу не даду се тако лако чинити, као што би човек могао веровати. Младеж увек остаје слаба тачка. Растење овде шгје никад перфектно. Болестн, које делују на дечнје зубе увек остављају за собом перманептни деформитет. Ако дете не постигне своје нормално физпчко или духовно растење у извесној перијоди, то нпје најпаметније претпоставпти, да ће се овај недостатак сам од себе повратити, и да неће показати никакав иерманентни губитак, и ако се то ие ће одати у самој тежппп н висини. Др. Бејерд Холмс*) овако је класификовао опструкције или интерупције напрама иормалном физичком растењу: Прво, ииадекватна храна и одело. Друго, поремећаји н болести. Треће, претерано или слабо надраживање средине. Четвршо, вештачко уздржавање. Псто, невремени тешкн рад. Овоме би могли додати утицај расе, који је више сталап, а у некојим случајевима, особпто у Јапанаца, и посве маркантан у степену. *) Вг. Вауагс! Но1тев, ОгДег оГ Рћуз1са1 О голу Ш т Ше СШМ (ТгапбасНопз р{ Што18 8ос1е1у 1ог СћИ(1 81пс1у, II. св., број 2 стр. 201.).

До данас немамо сатпсфактних података да паучпо дока,?кемо опструктивну важност сваких ових поједиппх услова изузев опде, где се ствар креће око расе болести п рђавог храњења. Остало, додуше, има толико разложиости, да прплпчно можемо антицпиовати научне податке са нашим покусним резултатпма. Некоја научна испитивања о растењу изгубише донекле своју важност, јер су се и сувпгае мало обазнрала на ове друге могуће, н ако не актуелне, утнцаје, (Наставиће се). 0 доогућноети сист^доатеког васпитања. — Ог. 1тге бапЛог. III. Школа. Нарочнто .је потреоно да је на чнсто са тим због оних околности, у које су екопомске прилике сиромашног човека довеле. Без да се упуштамо у разглабање тих економских одношаја, приметићемо само толико, да сиромаштво и бедно материјално стање веома спажпо утиче на развијањо душе дечје, па с тога, пмајућп у внду у главном осиовиу школу, морамо и са тим чиниоцем јако рачунати. Учитељ долазн у додир са таквом децом која су у недостатку скоро свега онога, за гато би свој васпитачки рад успешно надовезати могао. 0 томе пам даје тужну слику АУегпег 8от1>аг1*ј. Дете пролетаријата, пуке снротпње одрашћује без пкакве везе с прпродом, нарочито пак ако жнвп у великој варогаи. Ни појма нема о оним лепотама, које у свим својпм разноликостима познаје пастирче. Не пужа се никада заптичијим гњездом, не зна за певање њихово, не зна за мирисне лнваде посуте шарснилом цвећа, нема у њему природности, јер му се живот извештачио у вреви варогакој и под иајконтрастијим утицајпма. Обично се каже да пролетаријат иема своје домовине, међутпм — ботђагк каже — оп *) Оав Рго1е1аг1а1 ВПЛег шк! ЗћкНеп (П1е ОезеПасћаИ I.) 9, и даље.