Школски гласник

1>1>. 7.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 110.

Но, иаука вслп, да ови људи по представљају проссчиост; опа тврди, да је криминал, злочин — ако се ие мари за проучавање оваких стања; она тврди, да је условна моћ физичког иад духовним најважнија ствар н захтева, да јој сс даде потнуна ношта. Ми ћемо се у овај мах обазрети само иа некоја фнзичка стања. То можемо класификовати у две главе: прво, стања, која показује детс кад ступи на школски праг и друго, та нста стања као моднфикована или иојачапа са школском средпном. Нормално дете, кад ступн под школски кров, допаша собом добро развијен первнн спстем, помоћу ког стпче чулпо знање п само себе унапређује. Опо има комбннацију навика, које образујеи моторичку еквипажу за самоизражавање п за своју диспозицију или т. зв. темнараменат. Оио је јако и здраво. Но, све ове особнне односе се на нормалпо дете. Испитивање наших разреда довољно је да нас увери, како је број те нормалне деце врло мајушан. У мајчниим очима нормална су деца у иекој породици мање или више врло ретка, и мати јс скоро увек у праву кад овако вели. Међу децом не само да владају различитп степеии здравл.а н јачиие, већ се мења п оштрипа чула, Каткада та варијација у тачиости чула налази се и у једиог те истог детета. Некоја су деца актуално слаба па једно ухо или у једпом оку без да су свеспи о томс, док приличан постотак имају дефекат у обо.јем, што их јако иазадује у њиховом школском жпвоту. Волсст опет ствара друге абнормалности у њиховој осетљнвостп плп псрвозпостп. Доба адилссцепцпјс чссто пута донаша за собом неку пемпрноћу и неспособпост за обављање духовног рада, па деца захтевају особнти такт и схваћање њихове прпроде од стране својих насгавника. Према томе мп морамо употребити сва средства, што пам прн руцп стоје, да открпјемо ове дефекте (иоремећаје) и њихове узроке.

Ово захтева приличпо великн рад. За то треба испитати очи, ушн, такнуће, укус, мирис, моторичку способиост, темпараменат, умориост; за то треба водити запнсник о прошлом п садањем здрављу, о крвној залихи, о храни, која сс већином једе п која се највише донада, о ефектима адолесцеицпје иа иервни систем, енунцпјацију н глас. Осим тога треба водпти рачуиа о стањима, па које утпче школеки и домаћи живот, о ефекту нзвесиих стања, као што су сувоћа и влажност, хладна и топла струја ваздуха, седење, веитилација (ветрење) и друге важне ствари школске хигцјене. То је у главиоме ннз иепитивања физичке прпроде ђака. Мп се за сада пе ћемо свим тпм бавнти, већ ћемо се ограничитн иа фнзнчко растење н доба адолесценцијс. III. Једна од пајпнтересантнијих тема по родптеље јестс телесно растење. Сваки од нас с неком бојазни сравњује своје дете с другом децом у погледу на впсину II тежипу и даровитост. Можда је једап разлог н тај, што .је растење једпо од најочитпјих тачака за компарацију. II мати сс може дичитп са развићем сво.је рођене деце (или она може барем тако уобразити), без велпког хвалисања н уображења. Но, оснм тога може бити и једап другп, и то врло озбиљнијн разлог за важпост штудпје дечијег растења. То ће нам објаснити ово неколико редака. Поред факта, да се екстреми, како у висини тако и у тежипи деце јако разнлазе, ппак је истина, да се пормална или средња впсина и тежипа, а особнто нормалпн нрираст за сваку годину, врло апроксиматпвпо прнближује висини п тежини проссчног детета. То је тако истипито, да икоја неправнлност у растењу значи рђаво стање. Растење тела у своме реду ирактички је стално, н варпјацнје у времену за сваки сиол пису богзна како велике. Оно координира п са развићем духа. Ново физичко образовањс повлачн за собом и корешподентио иово пољс духовне актпвности н развнћа.