Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК Бр. 9.

Стр. 151. 0 доогућности сиекдоатског васпитања. — Бг. 1тге 8ап(1ог. III. Школа. У свему томе се многоструко очитује по пжолама традиција. Ко да није осетио, како високу преграду ставља та традидија пред младог учитеља, који се свесно латио свога посла и који зпаде шта му јециљ? Како се скрши на томе много добре вол.е, како клоне духом или добије друго лице силна снага, која би да од стране школе т. ј. да ученици од т. з. традиција својпх ие беху спречаваии, миого новога и доброга подићи могла из старпх основа! И то је један одсек из учитељских живота који клонулнм 'духом теку, а усамљени свршују, и то је важно становиште за онога, ко се буде икада латио, да нам даде слику унутарњег живота наших школа. И моћ традиција морамо амо убројати у сметње васвитања, алн ие смемо заборавити, да држање за нпшта тих сметњи или отворено нападање на њих чшга нам рад тек заиста немогућим. Према томе у опсегу средње школе је много више и добрим јачих незванпх а неуклоњивих чинилаца васпитања, него што то у основној школи иалазимо. Шта више, ако све до сада речено п заборавпмо п претпоставимо, да су породица и оеновна школа свој посао са пуно успеха вршиле, и да средњу школу с поља ништа не ремети у напредовању ка своме цил.у: односно те школе тешко нам се и тада уздати у успех васпитања, иако тече по напред утврђеном плану. Замислимо то блажепство, да нн изван школе, нити међу ђацнма, ни у души нм нема нпчега, што би нам раду тешкоће чинило, иего да све по нашој вољи иде: .још и тада морамо рећи, да средњешколско васпитавање не може бити заиста систематско, пошто му устројство спречава извршивање главнијих захтева педагогике. Устројство његово у свом исторпјском развитку, ток жпвота му као што једанас, не само да није помоћ

него дпректно оснм наставе спречава остале делове васпитнога рада*). Говорећи о основној школи показао сам, да се ефектуирање педагогике обрће на личности учитељевој. 0 средњој школи такођер то морамо казати, утолико пре, што је први захтев педагогике у вези са појмом личпости. Циљ васпитања је стварање личности код ученпка а то ваеиитивање врши ризвијена личност учнтељева. Тим начином фактор личности ступа иа прво место п тако пред нама нмамо питање: може ли данас у средњошколском ваеинтању да се ефектупра личност 1 ). Та реч значи (по тумачењу Шнелеровом), да се иНдивидуалност развије на моралној основи и да свесним постане. По томе се њиме и.чају да призиаду п изврше индивидуалнн захтеви васпитања, али тпме појам није исцрпљен, пошто је само тако могуће да постане свеснпм, ако пндпвпдуа схвати одношај свој са заједницом. Зато дакле постајање (формирање) личности значи п то, да дотнчни у заједннпн заузме пзвесну тачку и тако се у појму лнчностп признају и изводе соццјалпи захтевн васпитања. Исто то налазимо и у мишљењу Сечењијевом, када нознавању самога себе самопознању (сНе 8е11)8кегт1:ш8, бтвтеге!) прнписује највећу важност. По њему, познавање самога себе састоји се у познавању своме п својих околноети, и тако и васпитивање за упознавање самога себе значи то, што п васпптање личности, склад, халмонпју нзмеђу пндивидуалног и социјалног становишта и тиме пас чува од једностраног наглашавања бнло којега' 2 ). Видећи у начелу личностн *) К»д говоримо о могућности ваепитања, иемирлимо о резл лтату наотаве, нити о евршивању насгавног градива ни о еФектуирању кој^г метода. Наетава, учење је само јед.-ш д(0 и одмах доћи на ред. у каквом је одношају са васпитањем. ! ) ЗсћпоПег Рае(1а§6§Ја1 До1^ога(ок I. Веуе/е+ев : Опет он. Едуешзе# - 8гете]ујбе§. Ма§уаг Рае<!а$;б#ја 1906. 137. и д?ље. За појам личности и за употребу те речи види: 1Л пЛе, регБбпИсћкеИвраЛа^о^Љ; Опет сн Хаћи 1 шк1 Ое1»1, а1в ОгипсЈвсћета с1ег \\'е11егк!агш1д(1907) 153—4; I) 1 е с1еи18ће 8сћи1е (Ре1ри&) у свакој години на више места (Шзвтапп); I'' м ! /. е п Н (.) Г ('■ 8оС10]0(5'1е више тачака (стр. 223. и за том), Рг. V. РовГ81е.Г. 8сћи1е ипс! СћагаИег 96., О. ХеРојПсгка, 1пс1Мс1иаН1а1 ипс1 РегвбпНсћкеИ;, (1908. Сибињ.) итд. 2 ) Не можемо индивидуалиоет идентифицирати са личношћу, у ваепитању личноети тим мање гледати крајноет индивидуалног васпитања, као што то кадгод тако схвате.