Школски гласник

Бр. 9.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 152.

резултат размишљања о васпитању који ибнајвише задовољава: можемо рећи за систематско, по плапу пзвођено васпитање да.је могуће онде, где се ушколн слободно моЈке да очитује развијена учитељева личност и у достојној пажњп реши ученичка индивидуалност, која је темељом личности што се развија и у своме развпјању се систематским васпптањем потпомаже. Имамо ли та два услова, тада школа има већ у виду и развнјање друштва, у коме васпитаници јој морају живети. Хотећи упознатп данашње стањесредње школе се таковог становишта, природио је да нам за основу служи та претпоставка, да је сваки учитељ развијена личност. За васнитивање само такови могу бити способни. Међутим та учитељева личност у средњој школи ие може да се ефектуира. Не може, а пе сме се ни ефектуирати у том погледу, да спољашњи и унутарњи поредак школнн по својој вољи формпра. удешава. Школско васпитање је опште васпитање, и тако ни речи не може бпти о томе, да би понеки учитељ у своме раду одступио од оних граница, које су устројством општег васпнтања одређене*). И нема у томе нпкакве бојазни, пошто она везаност која је дата са битношћу општег васпитања по себи још не спречава ефектуирање личности. Личнбст озиачава баш то, да је индивидуа у заједници нашла своје место п ако су дате границе за рад, то није сметњом слободе. Учитељева личност дужна је баш те границе, тај оквир да иопуни, она особено нзвршује опћи, универзални јој задатак и све, што се да применитн у интересу свог циља, употребиће према битности, суштини лнчности своје — ако може. Пошто сама личност нп у школи нема те слободе, зло се већ на том месту отпочиње**). Учитељ је само иамештеник, кога ннко не пита и ако ко и каже, бадава каже, како и шта би требало по њего*) У ноглнду тога занимљввје Н еТп. А1)ћап§:|§кеИ ипс1 РгеШеИ с!ег Гећгег. ЕпсуИ. НапсИшећ с1егРасЈ. I. 20—22. **) Један од дос;!д н.нх резултата- екеиерименталпе педагогпке ј е и овај: ,тећг 8 е 1 I) 8 1а п с! ј §■ к еЛ 1 и п с! В е^' е§п п § 8 !г еј ће11 I и г с1 е п Пећгег и п с1 Е ггГећег." Меитапи, и. д. II. 411.

вом мишљењу преустројити иа организму васпитања. Нема дакле начина, да успешно дела на подмпрењу уоченпх потреба, јер — сведок је за то повесница наше педагогике — новнне нашег јавног васпитања ннсу се догодиле ио жељи оних који у школи раде. Не нспитујмо, да ли то тако уопште иде у прнлог васпитању, само констатујмо факт. Из тога ће се испоставштц да снага која се налази у личностн учитељевој не може да делује толико, да би у стању била да оквире, услове свога делања учини згоднијима, бољима. Зато и немамо узрока да се тим II на даље бавимо. Остаје нам ужи круг, само школа: не бп ли учитељ у њену животу развити могао цели васпитни утицај своје личности. У основној штс 1.1 и смо проматрали ту могућност са повољним резултатом; међутим у средњој школи ефектуирање личности још и онда је врло-врло сумњиво и ограничено, ако је та личност снажна п потиуно чиста, ако су спољашњн, изван школски условп посве и повољни. Та тврдња тумачи се оном околности, што је у основној школи редовно један учнтељ, а већ у првом разреду средње школе деле се више њих у послу, али исто онолико нх се устежу да приме одговорност за успех. II имају потпуио право. По једап човек не може битп одговоран за успех васпитања, ако у дотичном разреду недељно само неколико часова одржи. Утицај му је слаб, а нема баш нн много више начина, с тога морамо из нашег расправљања изоставити таквог учитеља, који у средњој школи углавном нде од разреда до разреда, међутим се темељннје п сталпије не бавн ни са једним. Ти само обучавају, осим настављања о другом чему баш не воде бригу, само јављају дисциплинарне случајеве разредном старешпнн п иду даље. Са гледишта, како се очитује личност разредног старешине, морамо их бол>е промотрнтн, пошто ове имају више ирилике и начина да развнју васпитни утицај свој н често ове чине одговорним у погледу моралног развитка разредиог. Већ само та околност опомиње иас, да у средњој школн васпитање пије у