Школски гласник

Стр. 153.

ШК0Ј10КИ ГЛАСНИК

Бр. 9.

своме реду. У заводу од осам разреда осим управптеља може да нађе осам професора поље за развијање своје ваепитне личности, остали морају да се одрекну тога (повремено или за свагда) и да се задовоље с тим, што извесне предмете предају и предавано испитују, Међутим незгода иије само у положају тпх, још је у већој мери у разредног старешине, којп ако је заиста васпитна личност, свесно се труди да води свој разред према извесиом одређеном циљу. Тај циљ безусловио се слаже са законитим циљем школе, према коме се прилагођује сав рад разредников, алп по пужди, по морању носи на себп обележје дотичне личности, пошто васпитач своје морално појимање, свој стални поглед па свет не само да не може затајити, него га по самој природи унутарњости своје ефектупрати мора. II сада ми је тешко казати, премда бих волео веровати да претерујем, да наставник у највпше случајева бадава троши евоју снагу, према циљу се приближити ие може, своје мишљење не може да победи приведе. После до сада реченога указу.јем само иа две препреке: једна је у томе, што се са разредником у његовом васпитном послу деле њпх миого наставппка, а други је у томе, што је у даиашњим школама главно учење, настава, У среДњимсе заводима нашимсаданас уобичајеним стручним системом нде, да се у еваком разреду више учитеља бавп својим предметима п учптелл1 поједшшх разреда случајно се, само по струкама групишу. Не може се баш иа то гледатп, у коликој мерп полазе од њих хармоннчни васпитни утицаји, нити се због начелних разлика које се случајно могу јасно да уоче, може посао друкчије да поделн. Није нам потребно на то ни мпслитн, да ће у збору од 12 и више чланова не само разлнка битп, него могу да се нађу и чисте противности; доста је то, да многи обучавају у једном разреду. Из самога тога следн, да ток п успех сиетематског васпитног рада разредног старешиие у првом реду зависи од те случајности: Какве ће колеге бити уз њега. Ако сваког од њих руководп одређено начело, а мп-

шљење им се у битним елементима слаже и у интересу циља свакп осећа наклоност за одржавање нли стварање хармоније: онда је ствар у реду, разредип старешина неће остати усамљен, шта више добио је помоћп. Догоди се међутим, да они остали нису васпитачи, иего су само стручњаци, који веома савесно обучавају, али пред собом изван тога пе виде вишп цпљ, н себе, свој стручни предмет не умеју или кадгод и неће нпчему да потчпне. Тада ти часови не само да се губе у времену систематског васпитања, него служе за сметњу. Често се догађа и то, да се поједини учитељ самостално, без да се разговарао са разредником, уплеће у вођење разреда, Па тек ако се још што пије немогуће — нађе п онакав, којега се пример не сЛаже са разредниковим, ннти у вршењу дужности, иити у погледу свог понашања, ако је међу учитељнма представљена која онакова друштвена мана, против које се школско васпитање треба да бори. Тиме сам споменуо само једну-две могућностн, у случају којих ће разредник бадава напрезати снагу своју, труд ће му тпм мање усиешан бити, штогод је дубља разлика између личности његове н његових колега. Дакле није нам доста да видимо велике сметње васпитања у спољашњој околини : има тих п унутра између школских зидова, Велики полазак наших средњих завода н тако разно доба чланова осам разреда су узроком коликих тешкоћа! Та сва мпожина деце доноси у учионицу јаке друштвене противностп, борбу, — несвесно, но тим нам је теже поступати с њима. У толико пре, пошто се и учитељско тело у свакој школи састоји из тако много чланова. Колико разлике у погледима, у схватању света, нарочито данас! У погледу хомогеног схватања верозаконске школе још могу да су допекле задовољне, али колико је опасности по државним и општпнскпм школама, .на које се дух које веропсповести не сваљује и тако дух завода њени наставнипи морају сами да определе! То би било идеално стање, пошто би се тада личности могле ефектуиратп баш у својпм најдрагоценијим цртама, алн посматрајућц