Школски гласник

Бр. 9.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 154.

праксу зло је у томе, што док се духом многих људи развије дух завода а и по томе још, трвење иде на штету васпитаника. И данас не претерујемо, кад кажемо, да та хомогеност баш и не постоји. Честа промена особа, очита противност схватања не толико у основи, колико у самој спољашњости — јако религиозан учитељ и учитељ социјалиста — не допушта хомоген рад, душа васпитанпкова лако постаје бојним пољем, која свакако страдава и пропада, ма ко победио. Хомогено васпнтање би тек тада могуће било, кад би нашли начина за то, да сваки учитељски збор саставимо из људи којн имају хармоничан поглед на свет. Али то је према данашњим приликама немогуће, јер нити садашњи начин нзбора, нити именовања не обезбеђује иепомућену хармонију зборова. Баш нећу да затајим, шта више истичем, да разредне старешине п опет зато имају васпитне моћи, пошто има случајева, који показују ефектуирање њихово. Доследно, и свесно вођење које годинама траје може да остави на поједином разреду, н на појединој школи повољне отиске. Алн колико је чест онај други случај где тужни трагови означују утицај негативног васпитања. 0 личним сметњама васпитања то је најмање што смо моралн казати. Не мислећи на лица, нити на који завод, него видећи у томе резултат својих опажања, тешко могу да верујем, да и други тако не внде сметње ири очитовању учитељеве личности које смо сада расправљали. Премда праву истину каже онај, који свему томе то пребацује, да тек учитељске полеге не могу бити сметњом међусобног рада! Ко тако мисли, без сумње је човек теорцје и своју мисао погрешно држи да је вернн тумач јаве. Нека се обазре и нека не суди ни добро ни зло о познатом овом или оном заводу, него нека свој суд створи у колико је можно на основу општег познавања тих ствари и тада ће барем толико рећи, да смо људи*). Заиста, и здраво смо људи и у *) Добра огледала екмког учигеља еу и у многом обавешћују ван школе етојеће два-позорипна комада, обадка шк"лу а нарочито учитеља изноее на иозоЈнкцу: Бгеуег, (1ег Рго1зекапсИс1а1; и ОШ Егпв!, Паећвтапп а1з ЕгхЈећег.

врло незнатиој мери учитељи. Човека учптељем чини само одређено васпитно мишљење, иа било то ма и колико жалосно, не судим тако само ја, да то васпитно мишљење међу нама није опште. У опште ннје нам свестан онај циљ, према коме треба да се управља цело васпитање наших школа и нисмо сви прожмани оним осећајем, да нам сваки корак наш при обављању својих дужности добар може' бити само ако га одређено мишљење води. Не за извину, но нека је речено ради објашњења, да је узрок само у малој мери код учитеља; већином се да наћи у томе, што је данас у свакој нашој школи давање знања нешто најважније. Закои и правила истина не искључују ни васпитање, теоретичари и у настави виде васпитање, али зато је и опет истииа то, да се васпитање, развијање душе свесним вођењем, отворено показивање етичког циља богме запоставља. Диспиплиновање још не значи једно са васпитавањем! (Наставиће се).

Постанак „Школске Уредбе" од 1872. год. — Прилог раду српске емладине на просветном пољу. Реч пред стварање новога школскога закона. IV. Панта Поповић: Славни саборе! Ја сам бпо п учитељ а и клирпк сам, те држим, да ћу се моћи на обе стране обазрети. Јабих иосле двадесет годнна рада пристао на предлог поштованог предговорника г. архимандрита Анђелпћа, али данас, кад узмемо ствар, као игго јесте немогу. Кад узмем ствар н са политичног и са практичног гледишта, не смем се придружити исправку госп. арх. Анђелпћа с тога, што се данас комуналне школе завађају. Ја сам зато, да се остави учптељу предавање хрпшћанске науке, што знам из искуства, да клирици —овде не разумем само богослове, него све, којн у клир спадају немају нпкакова педагошка зпања. Ја кад сам био у богословпји, ми смо целу педагогију, за два сата свршили. Да су клирпци невештп педагози, имам јасна доказа, што су ми се многи учитељи тужили, а и сам сам впдео, да на исниту наука хрпшћанска најлошпје исиада, те зато и учптељи вшпе пута страдају, јер је наука хрпшћанска на првом