Школски гласник

Стр. 223.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 12.

г има четири разиа облика (чак и пети, у средини превучен, у 8г у великој азбуци). Казаће се, то је зато, што су резана слова а не лпвена, која опет имају својих недостатака. Али јесте ли виделп, како је прва страна иразна, како је штампани текст поразбацан како је на 10 стр. од оних питаља и одговора испала по облику, песмица—јестели приметили, да је са 7. стр. доња помоћна црта пренесена на 8. стр. гдејенепотребиа то су последице клишета, због којих се текст на много места морао развућп. Али — кад се пошло за модерним ппсањем, те 1; не иде до горње помоћне црте, зашто се није бар оно све задржала чега се већ и Л. Јоцнћ држао бно? Зар р, 8 па и 1; не би лепши п разговетнпји били, да су прешли горњу главну црту. И што је главно. зашто се избегава (тако се мора рећи) да писана слова буду једнака са српскнма. Не велпм, да се 1) пише као в у српском буквару, јер .је оно баш неподесно — алп зашто не обратно ? Зашто имамо два к — к, зашто је српско ћ друкчије пзведено него мађарско ћ, или зашто бар мађ. У није исписан као српско у (у мађ. буквару, наравно, има н овога, на 17. стр. — да буде бар то пнтересантно!) Руси пишу п, т као и мп у курзиву, те је то једнако са латинским п, ш, а Д као Б — па се нису полатиннли а ми папуштамо онај лепи облик п, за вољу незграпног н — п што то, али заводимо велико Е по латиници, а у мађарском се буквару не држимо тога (сличност са 8 Ц), него се враћамо на једноставније алп незграпно Е, као и код С нтд. Не знам, ко је водио коректуру, али тај боме није знао за категорнчни захтев код уџбеника (па још код буквара страног језика!) да штампарске погрешке никако не сме бити илн то није био у стању известн. Ца не спомињем ситније погрешке (да је слово наопако штампано, нпр. на 60 стр. 8; да је у речи ббвгеШНек на 65., и у речи бз82е1 на 71. стр. наштампао 0, да је место у—аметнуто у другог реза, на 43. стр. 7. р. оздо ако то није летиран у?), ја ћу споменута само оне, које ученика, па — Боже мој! и по кога учитеља могу довести у забуну. Сад што је ЕгзеЈсијуаг штапано са кратким и можда се тако и пише, и што је КмИсв оба пута штампан са а место а — можда понеко

и тако пише своје име; али се ТуггИу не сме тако писати, јер ће то Мађар читати Ћирић, нити се 1ду сме штампати са 1 без запете горе, јер ће дете, па можда и који учитељ, помислити, да у мађ. азбуци заиста не постоји дугачко велико I, као што га потпуно пзоставља буквар Искруљева (и то се има у мађарском писати са дугачко п!) Па све то, али је на 16. стр. ОггипШ наштампано са једним к, а на 47. стр. чак ЗгаММга са једннм I, на 51. стр. Ка1аЛа1оз место М1аЛа1оз — а п Шог се пише са дугачко г. нтд. Круна свега тога је међутим Огтегб. То каже да је неко село, а штампано је иод словнма 0, 6 — само ето ни ја не знам, тек само мислим, да се 0 мора исправити на дугачко (). А да је бар метнуто ОгзгаИаз , бар би станишићки учитељ морао знати, да је то његово место п да се пише са дугачко 0 колпко пак знам, ни то није варош, а пише се великим почетним словом! Писац ће код даљих мојих примедаба чешће, и то с правом, узвикнути „та н то је штампарска погрешка!" — али моје му сузе не помогоше, ја пх ипак не могу овамо убројати јер већ нису тако невине. Само толико могу још учиинти, да овде побројим неке недоследностп код интерпункције. Носле писаних г, I као последњих насловнпх слова нема запете, а иначе је запета — иако би боља била тачка, као што је то случај иза појединачких речп. Међутим има п овде изнимака на пр, СШ6, (на 20 стр.), где је запета иако долази реченица, — затим Хипопу на 22. стр. где је тачка иако долазе опет појединачке речи, а не реченица. И илустровање је дело, без сумње, више накладниково, него пишчево — иако је писац требао наслов свога дела изменути, кад је видео, да књига неће онако испастп, како је судећи по слогу наслова желио. Мађарски текст наслова значи напме да је букварски део са сликама, а читанка не. Може додуше, када се мало кроз нрсте гледа, значити и оно, што српски текст значи, наиме да су оба дела са сликама — али оно, какова књига уистини јесте, да је наиме само читаначки део илустрован, не значи пи један од ■ два наслова, шта више мађарски баш сасвим искључује то (и српски, ако се не гледа кроз прсте - онда би наиме требало реч „Буквар" најкрупнцје штампати, а реч „Читанка" јед-