Школски гласник

Стр. 258.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 14

четири гласа толико, да су сачпљавала половнну према осталим 11. Те сам онда напустпо (а имало је: I 14-9, г-\-\ 13-3, г 12-0 и з 10'0%) осим з-а (најблпже сдово, д, имало је 9-4%), те сам бројање наставно. Кад сам за нреосталпх 12 гласова набројао 3800, нмали су : 8.^д,'л, аг, о-ј-о, и~\-п, г, ћ, дд, V, 1>, ове продепте према онима горе: 14-5, 12-5, 10-3, 9-0, 8-3, 7-5, 7-2, 7-1, 74), 6-6, 6-0, 4'3. Г је далеко отпало од осталих, пасњим даље нисам радио, али сам после узео у обзпр ]), јер кад сам речи по тнм групама разређивао*) нашао сам, да особито заједничких речи има необично много са р. Све те гласове сам онда повадио из „закона" и из „Уиутства", па сам добио за прву комбинацију (узимајући да сачињавају 50% према осталима) ове сразмерне бројеве: I 18-18, г 1215 г 11'61 а § 7.29. — г је дакле у најмеродавнијем тексту превазишло I. Сад, задржав сравнења радп 8 иопет, преостала слова долазе овим редом: з, 13, 5, 10, с1, зг, 6 ио 9, р, д, V, дд по 8, г 7, а и 6. ТЈ дакле одлазп на крај а и ,г с њиме заједно. Кад се сада свн ти бројевп споје (р, /' морају изостати, пошто ннсу у свпм бројањима учествовала) добијамо, кад саставпмо нрвачетпрп гласа н бројпмо до блпзу три хпљаде, за I 965, за г 790, за г 692 а за § 525 или саразмерне бројеве: 32-2, 26-3, 23-1 п 17-1. 8 опет уносећн у другу групу добије тај од блпзу 8000 тих гласова 14-7%, а онај најјачи за њим, д, тек 1Г0% , дакле много мање. Остали долазе овим редом: Л 10-0, зг (!) 9-7, 1> и б (!) по 8-6, па тек онда г, V, ћ, дд, и са 7-8, 7-7, 7-5, 7-4 и 7-2%. Оспм нрве групе пмају се дакле Л п 1> пре (свих осгалих предузети. Алп сада долази двознаки глас, иа одмах о. Да бих са њиховим распоређењем био начисто, иредузео сам још једну пробу. Овде већ нисам нн ћ узео у обзир, јер мислим да се може, пошто се у српском језику не чује, н после зг обрађивати. Али сам узео р, Па II б II П. Пошто сам прво — сад већ све само на основу Упутства, урачунајући иаравно и тамо изрично цитиране песме п игре*) — устано*) Прешао сам Згтолус- ВаИавв-епу граматику, особито за оне р«гчи. које садржавају само слона првих лекција и само ретка слова, затим осим букварена и (за прве три лекције) Годагазг- јевог речника читав Грчићев речник и све заједничке речи. *) Оеим „А ћ(1гот &гоа* које иисам могао наћи.

впо, да двознаки гласови са онима ретко долазе у једној и пстој речи (зг и р у 13, 82 и V у 11, зг и п у 8, а остали врло ретко): пзбележио сам, колико има речи са двознакпм гласом Џд и гз као најређе ннсам узео у обзир), а колико са: г, о, V, и, р, п, без двознаких гласова п без онпх гласова, којп бп ио досад већ углављеном реду и за дотичног гласа дошли. II нашао сам зг у 00 речи, уз то зг- {—о, 8г -\-п, свега 73 речи ; за њим долазе дд, пд, сз , 1у , са 34, 25, 37 и 6 речи. Дакле сз је пскочпло пред дд ! А она проста слова заостају пза зг, само му се р приблпжује (а речи, у којима се налази и који други од ових гласова, нисам код р бележио, него код оног другог) са 54 (прирачунајући аг-ј-јл, било бп 63). За нлГм долазн одмах 6 са 52, а остали .тек са много мањим бројем речи, наиме V са 38, и са 35, п са 28 н & само са '27 речи. Дакле з иде чак иза и\ Али сад долазе другн разни обзнрн! У првпј групи г треба да дође иапред (као што је и код Искруљева) јер се но моме назору за приказ нових елова имају употребити у првом реду заједничке речи, а тнх I са оннм словима, која су пред њпм, слабо пма згодних. Ја наиме мпслпм, да би место мртвог поједпног слова- (бар у мађарском буквару, кад се већ неће у српском) требало истаћи за наслов (уз слику!) онакову реч, која је заједничка, а свакако коју дете већ добро познаје, а које већ зна и читати осим једног слова, које му желимо прпказати — па да га онда анализом изводн из дотичие речи. Тако би трећа лекција добила озго речи: /саптг, Тсатага, кгеЛа, јагот, кбгб (наравио уз добре слике), затим: гак, геГек птд. А четврта бн оида лекцпја уз: 1ака1, тоШа, итд. могла пмати и још згоднијнх речп, као што су: о11аг, Шга, то1паг итд. — Али н без обзира на те заједннчке речи, писац би по томе реду већ код тих лекција имао врло обично градиво за обраду. А г, К у стећај, а затим 1, Е у четвртој лекцији ни за писање не би теже бпло од понеке Искруљеве лекције — а што је главно, за њима долазн лекција са 1, I. дакле за писање лака. После 8, 8, које би по томе била пета, н опет једна од најтежих лекција, дошло би р, Р, где за писане опет наступа одмор, односно прилика, да се пуе учено даље вежба — а р има речи толико да се већ мора пробирати.