Школски гласник

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 259.

Сада долази у првом реду начело, да се V пре 6, а Л пре д увежба, алп да нп не дођу одмах један за другим, на тпто Искруљев бар код V, I нпје пазпо. По градиву Упутства имају г> г |-// 18, а Л-\-д 17 % ; према томе ће та слова доћи овпм редом г>, <1, I, д. Прво слово долази после одмора у погледу ппсања а из (I (које је у том погледу понајтежа лекција) долазн опет одмор, одпосно по облику н писању познато В. Код д је тешкоћа само у великОм слову, а за њнм долазн опет одмор, паиме и. Иза овога се са г курз иисања тако рећи завршује, јер је само { остало за касније, а и код тога се пнсаио велико /"може писати у облнку сличном српском*) а пе да се и иадаље потежемо са оним неразговетним Г, к-оје иначе није баш ни ушло у употребу. Заборавио сам казати, да бих ја мало к писао, као у српском буквару, па ма остало онаково каково јест (таково је н у 1,апд- овом буквару), Пошто су пак велико N и М позпатн, то прва лекција ни са оних седам односно десет слова (а, а, е, е, о, 6, ј, к, п, т) не би бнла тешка. А даје већ лепа градива за читање и писање, само кад се зпа употребити и односно обрадитн. Поеле тога бих предузео најпотребнији двознаки глас (§г). Дао бнх му потребан увод (пу) а после та два бих држао одмор, да се дете навикне на те двознаке гласове. За то бих време обрадно она три проста слова, која су изостала. Прво /, јер се ипак чује п у српском језику, тек опда ћ иако је чешће, а на послетку с као најређе од тих. Тек бих после свега тога донео она слова чијих гласова никако пема у српском језику и то прво о. После 1вега би се могле уметпути сз као најчешће од преосталих, евентуално и ду — па тек онда н п за њпм 1у, гз, 1у па свентуално н с1з, с1г, које Искруљев ннкако пије обрадио*). Оно Искруљево груписање међутим по помоћним словпма, где је напрво метнуо, као најчешће, оно што је са г изведено, није на одмет. Само је требало (према оном мршавом читаиачком градиву *) Зато је код Терзина / у првој лекцији, али је он велика слова одвојио, п.*4 ее овако једва и може разЈмети зашто је то елово тамо. *) Али оно Терзиново еа у ом никако не бих препоручио. Напротив, пре бих приетао, да се и з за прелаз прво прикаже кло помоћно слово за извађање гласа 8% од знака гласа з — па тек накнадно као засебно елово.

је он могао) на пред метпутн пу и 1у, па ду и 1у, или бар ове у средипу. А никако не одобравам, да се два така тешка слова као што су С8 и 28 у истој лекцији нстовремено увежбавају — оснм ако се претпоставп, да ће сваки учнтељ фонетички растумачитн постанак тпх гласова од с н г. То међутим не иде — и тпм мање се мбже препоручити, јер би то било сасвим ново градиво, које се у вези са српском азбуком није морало обрађпвати. Ако сам дакле ставио примедбу и на снстем о коме највише дпскусије може бити, изнео сам и свој, па нека свако суди. Међутим попет наглатпујем, да је ред слова са доста пажње установљаван и да се на распоред великих слова мало што може приме-тити — на пр. зашто је Ку одвојено од Л т , п Ту од Т зашто Е није са Б, или бар зашто је Ј пред Р? Одговор је, без сумње да свака лекција има попешто н лакшега поред тешкога — наравно: погледом на пис-ање. III. Околност међугим, да је систем доста добар, још не значи, да је задатак добро и решен. Пис-ац буквара баш нарочито па оне гласове мора особиту пажњу обратити, који су ретки, јер се и ти морају добро увежбатп. А то је оно, на што се баш слабо пази те је пешто сасвим обнчио, да дете у старијем разреду тек запита: а како се пише ово нли оно велнко — па и мало слово. У Искруљевом буквару видп дете глас ћ иаппсан (н малим п великим н писаним п штампапим словпма, свега заједпо) 58 пута. Рекао бих, да је п то више случај, него заслуга, јер се у градиву случајно налази неколико појмова, који се п тим називају, а те се речи често понављају. Реч Тси1уа се па пр. попавља (само овако без пастатавка) 9, а реч 1упк 12 пута нтд. Према томе, ако се узме у обзир, да ми не читамо слова пего речи, и да се управо дотичне речи имају навестп у што већем броју : онда нн тај глас нпје добро обрађен. Јер је писац и од речи, набројаннх у Упутству, толико псто изоставпо, колико је уврстпо (по 5, а пет је додао). А ту би му се већ опростило, да је и коју више додао, на пр. од ових : аддаз1уап, 1а1ун, ЈшГуков. 1>и1уог, ЈпНубк, сзбпдеЛуп, јШуо1. /'аШ/п, (одсшГуп. дуег1уапја, 1гаЛаз1уап, кМуп, ког1у, к61уси)с1уе, озРуа, рагШуа, ра1ап1уп, ра(уо1а1, регериГу, рИуока,