Школски гласник

(Јтр. 260.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 14.

рШука, рок/а. ро/ука, рбгдеГуп, згаГуап, згГрГНуа вгшаИуп, т1у1сб — да и не спомињем других делова говора, нити неуиотребивих именица, нити онпх, које су по Уиутству прописане нити опис 11 именица, које је већ и Терзин употребио. Али су још горе прошли други неки гласови. Зар је 32 случаја доста, да се с увежба? — зар 26 доста, да се гз увежба? (Терзии има више него два пута толпко само, у букварском делу.) Па све, али 1у бар није тако редак глас! Па зар иисац мнсли, да су 22 случаја довољна, да се ознака тога гласа увежба? (Терзин има 80 само у букварском делу!) Уз то има још једно велико зло, баш спеццјално у тој књизи — а и том злу је криво то, што писац није иазио, да једну н исту реч не понавља небројено пута. Поред тога навме, што дете већ буни та околност, што 8 и г у овом реду означују глас с, што в кад је иза с, значп глас ч — налазе са разна группсања слова ,? и з, која се разнолико изговарају (Искруљев уопште нема обзира на етимолошко писање!) Група ззг (налази се 15 пута !) значп Дупло с, нсто и група жг '(гшгтГев) група ш. (еуезгзедез птд.) значи дупло ш, 8 пред <1, н пред 7» значи ж {рипкбзИ, кгзЛеЛ, итд. Поред свега тога велпм сама чиста група гз у сложеним и нзведепнм речима значи дупло ш — а та се група у Искруљеву буквару понавља скоро нсто толпко пута (23), као кад се та нста група гласом слова ж има изговарати — и то (20 иута) у таковој речи, у којој се детету не може ни растумачити, да је то изведена реч (кбг-\-»ед, а кбг засебно није нн у употреби, шта више, не може се детету згодно растумачити ни из сложених речи: кбгкдеК итд. јер бн се за то тражило, да дете схватп значење суфикса — зад-зед.) Па које ће дете сада увежбати? Да ли гв значи ж, нли ш ш. И бар да смо с тим готови! Закон и Упутство категорички ирописују да се т. з. дупли сугласницн имају добро увежбати — наравно и у говору, довршујућн рад I разреда, али и у пнсму. То занас пма нарочнт значај, јер баш ту особину мађарског језика нн Србинов језик не може да имитира, иако ми најлакше учимо и најбоље знамо стране језике.

Па шта је урадио аутор, да. томе категоричном императиву задовољи ? Због неких речи, које се често понављају (опет то! — а1Ш 9 пута, само овако засебно и без наставка, затим уаппак и Ш-\-оИ по 18 пута) и због некнх наставака, којима се дупли сугласници изводе, налазн се у Искруљевом буквару II 39, и 25, пп 18 нута — алн се остали сугласпицп налазе или у сасвим незиатном броју случајева (кк и № по 10, ду 7, јј 6, 88 и тт по 5, рр 4, гг и Н по 3, аг 2, //■'један-пут) шш чак ни један јединп пут (с, па штос, али V — па чак ни ћ, које би баш требало много вежбати, јер тога гласа у језику те деце никако ни нема). И још је горе са двознаким сугласнпцпма, јер се тп у писму и односно визуелно због необичног начина писања, засебно морају увежбати. А ти су гласови сасвим занемаренп, јер осим взг, које, као што рекох долази ипак 15 пута, ни нема тих гласова у књнзн, само дду 4 пута и есз једанпут и њњ (тај чесретни њ) једанпут и то наопако. Тн се гласови нанме, када се дете, исппсују и на крају реда п на почетку другог реда потпуно гг-лп њ долази само у таковом једном случају. Дете ће дакле, учећи по оном што вшџ1 запамтити, да се њњ овако пише пупу — а за 11у, Ну п ггз неће ни знати. (Терзин их бар наводи у наслову, пако ни он нема примера). А бар тих гласова није тешко градити (са-ш? п ш птд.) — само ако писац не заборави на то. Илн ћемо ваљда и то оставпти учитељима - тоштоје понајтеже? (Наставике се.) Ђ. П.

Иван Седмак: Америнанска школа. Загреб, 1909. Властита наклада. Тисак хрватске пучке сељачке тискаре деон. друштва. Петрин.ска ул. број 28. Стр. 70. Цена 1 круна. Ево нам и друге лепе књиге о американекој школи. Прву је нанисао друг нашег автора, г. Ф. X. Мандић. Обојица скупа су поеетили 1907. год. Савезне државе у Америци и евоје утиске издаше у засебним делима. Спис г. Мандићавећ сам приказао. Све похвално што сам рекао о г. Мандићу и његовој озбиљној чежњи за своје даље проФесијонално образовање, могу казати и за г. Седмака. Шта више! Слободно могу рећи да је ова Седмакова књига још и већим маром рађена. У њој су подаци изнесени концизније, објективније и систематскије.Узрок томе по свој нрилици да је тај што је г. Сед-