Школски гласник

Стр. 273.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

својим васпитава, а да би знао, кад и познавао, на кога утиче. Данас тражимо од школе да оспособи за вршење доброга и истинитога. У случају, да васпиШно мишљење постане општим, за тим се не би само школа трудила, него би по нужностн, по неопходности свако чинио добро. Свако добро дело васпитава, а још већи је васпитни утицај онда, кад не чекамо, да неко други сврши уместо нас нешто, па и помажемо другога ка сваком добру. Колико би друкчији био свет, када људи узајамну помоћ не би ускраћивали један од другог, и не би остављали самом себи слабога, кад добро жели. ВаспиШно мишљење би зајемчило, да напред скицирани спољашњи утицаји не спречавају већ да помажу школски рад. И у тој жељи нема ничег особитог. Да се исто испуни, не треба ништа друго, до ли то да вечити узајамни утицај између људи буде свестан тако, да сви постанемо свесни и универзалне важности јавногваспитања. На томе основано васпитно мишљење вреди много више, него ли популарисање педагогике, помоћу које би Еделхајм хтео да победи данашњу равнодушност друштвену*), али то се много теже може и да оствари, пошто та свесност може потећи само из опште добровољности, дубоког човекољубља., а не мање и из умног развића. (Свршиће се.)

Постанак „Школске Уредбе" од 1872. год. — Прилог раду српеке омладине на просветном пољу. Реч пред стварање новога школскога закона. IV. Прота Бранковић: Предлажем, да изостане јер смо већ рекли у § 66. да се место „школске оиштине" метне „политичне" Ст. В. Ноповић: Не, него место „школске" рекао сам „црквено школске општине." Прота Бранковић: Ви сте рекли „политичне." — а Ст . В. Поповић. Ако сам тако рекао, ја сам се зарекао и сад се псправљам. Ја би био за то, да овај § остаие, јер то државни закон потврђује. *) ЕМкегт п. д. 208.

Др. СуботиБ : Ја држим, да § 67 треба да остане, јер одговара грађанској наредби. Ст. В. Поповип : Тај § има не само у Угарској него и у Срему важности. Др. Максимовић : Ја би предложио да се услов, докле ће то трајати, не прими, јер зашто да ми то ограничавамо. Може битп да се помоћ политичне општине према нашим школама оснива на каквом особеном уговору. Израилске школе нису пре имале никакве потпоре од полптичне, а сад имају, а наше су имале и пре, а имају п писма, где се политична општина обвезује, да ће нашу школу издржавати. Ја би дакле био за то, да тај услов изостане, јер можда је политичка општина засебним уговором обвезана, да нашој школи и онда номоћ даје кад другима престане давати. Ст. В. Поповић : Ја имам основну сумњу, да тај § није по закључцима сабора од 1864/5 године, него држим, да је после при редиговању тај услов стављен, зато примам, да тај услов изостапе. На гласању прима се § 67. по редакцији шк. одбора са исправком дра Нике Максимовића, да услов изостане. Известилац Ст. В. Поповић : чита § 68. „Ако би се сви ови §§ — има 66 и 67 попоменути извори недовољни били, властна је местна школска ошнтина разрезати према потреби годишњи школскп принос на све своје чланове." (Прима се.) Известилац Ст. В. Поповић: § 69. „Прпходи свију претпоменутих извора чине у скупу меену школску благајницу." (Прима се,) Известилац Ст. В. Поповић чита § 70.: „У ову месну школску благајницу улазејош. 1. Све побране глобе ради неуписивања деце п неуреднога их шиљања у школу. 2. Новчане казни са небрижљпвог отправљања свога звања осуђених местних школских управитеља, старатеља, чланова месног школ. одбора и учитеља. 3. Новчане казни оних родитеља, који би без притужбе самовластно поступнли према учитељу. 4. Остатак плате редовног учитеља, када истога заступа помоћник све донде, докле се не намести сталнп учитељ. 5. Уписнина приликом уписивања деце у основну и недељну школу. 6. Наплате- за сведочанство деце, која су свршила основну и недељну школу. 7. Прилог од 1 ф. а вр. свакога, који се доселио у местну шк. општину. 8. Прилог најмање 1 ф. сваког нововенчаног пара као венчани дар ттт коли. 9. Прилог од 1 ф. сваке нове младе, која се пз друге општине довела. 10. Прилог најмање 1 ф. за мањп, а 2 ф.