Школски гласник

Бр. 15.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 276.

и обртних школа су веће са 531.000 К од лањске године. Потребе тераиијско-иедагошких завода подигле су се са 166.000 К. Потпора вероисиовести је са 896.000 К већа, што је делом последица потпоре која се имадати различитим веронсповестима, делом пак последица поступног извађања XX. з. ч. од 1818. године. Што се тиче прелазних издатака минстарства просвете, исти су се са 3.100.000 К повећали. Ту је као на најважнпје, минпстар указао на подизање трећег унпверзитета. У тој ствар преговорп су већ дотле дошлп, да се образложеним учинило прелиминирати 2 милиона круна у прорачуну као нову ставку Инвестиције портфеља култуса требају своту од 4.879.000 К већу од прошле годтше, која се свота дели на впше, средње и народне школе и на разлпчите заводе, а која се већим делом употребљује на такове ануитетне потпоре, које је држава већ од давнпјег времена прнмпла на себе, нарочнто према издржаваоцпма недржавннх основних школа. Међутим тај систем није друго, да ли наго мплавање скривеног дуга и примање на себе туђих дугова, што је и скупље, скуп начин набавке новца и није желети, да се укорени у нашем прорачуну. Стога се иде за тим, да се анунтетне потпоре уколико се може из прорачуна елиминирају што се наравно само тако може постићи, ако у место тих ануитета држава даје потпоре у капиталу. Пошто се међутим то наједанпут не да нзвести, жели министар то постепено изводитн и баш зато само у садањем прелиминираном прорачуну под именом таквих потпора у капиталу за потпору издржаваних основних школа уврстио је нову ставку од 350.000 круна. Напоскетку међу инвестиције убраја и своту од 600.000 К као прву рату ради подизања иовог Народног Позоришта. Б. Прва башгенска школа у Будимпешти Пруској варошп Шарлотенбургу припада слава у повесници педагогије, да је 1904. год. за телесно слабуњаву децу отворила прву мушку школу. Како је установа та оправдала очекивања, која су у њу положена, то су се сличнп заводп у брзо отварали п по другим местима. Данас већ има приличан број шумских школа. Најпознатије су у Милхаузену, Минхен-Гладбаху, Елберсфелду, Дрездп. Оберхамбаху, Радн и Берлину.

У педагошком свету утврђено је дакле мишлење, да је тип шумских школа добио право грађанства у школском устројству свпју напредних народа. Ове године- отворена је у Будимпешти прва башШенска школа у улшш: Агепа-и(; бр. 27. Школа је смешгена у врту пространом 750Ц хватн. Школа је типа женске грађанске школе, да богме са скраћеним, збнјеннјим наставним планом. Полуинтернат је, у коме се деца баве преко дана од 8 до 6 сах. У сваки разрсд прпма се само 20 ученица. Настава се почпње у у 2 9 сах. и у часовима од 50 мин. траје до УД сах. На почетку и на свршетку сваког часа раде се веџбе из шведске гимнастике. Настава се предузима у разговору ходајући по врту. Само се писање цртање н ручни рад обавља седећи. Прн непогодном времену учи се у сеницама, а. кад је време врло ружио, ради се у затвореним дворницама. Заводскп лечнпк долази свако јутро у завод п одређује где ће се тога дана учнти. Деца добивају у 10 и у„ 5 сах. ужину, у 1 сах. пак ручак. После ручка одмарају се деца у наслоњачима, које су размештене по врту. Затим се 3 / 2 сах. играју, а зими клизају по леду. После подне се предузима конверзација на немачком и француском језику п свирка.. Завршп се пак игром, а у у 2 6 сах. разлази се кућама. Домаћпх задаћа ттема, него се увеџбавање наставног граднва предузпма на самнм школским часовима. За писмене радње узима са у 2 часа после нодне. Из четвртог разреда ове школе могу ученице трећи у V. разред впше дев. школеилп у V. разр. женске гимназије, или у I. разр. учитељске школе. Школарнна са препптањем заједно стаје месечно 50 К, без ручка пак месечпо 20 К. Напреднп народп ево користе сеновпјпм тековпнама науке. Не би ли се и код нас могло тако што завести у питомом Срему? Ако друкче пе, а оно „Је ли мајка родила јунака," да приватном ипицијативом отвори такав завод за новосадску слабуњаву децу у убавој Каменнцп! Уверени смо да би се тако подузеће добро рентнрало. Т.