Школски гласник

Стр. 277.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 15.

Учатељство. Појачна дужност и српски учитељи у Хрватској и Славонији. „Српско учигељско друштво котара румског" одржало је у Руми почетком овог месеца, учитељски састапак, новодом позпва кр. жупанпјске области у Вуковару, да јој се предложе учитељски захтевп у ствари појачке дужности. На том састапку истакло је учитељство ово своје стаповиште: Задаћа, важност и положај данашње школе, опшнрност наставне грађеу њој, те у вези с тим савремепа стручна спрема и нужни углед учитеља, као и иотреба потпуне преданости његове своме познву, све то, а особпто несавремени и по просветнп напредак штетпп разлозп безусловно не допуштају, да се по1ачка дужност веже са учитељекпм звањем. И ако је у школском закону Хрв. и Славонпје из 1888. § 116. јасно изречено да појање не спада у дужност учитељску, но се само као узгредна служба учитељима апсолутно допушта, а у школском и наст. реду пз 1889 § 53. само нормнрана и прецизпрана дужност појачка онога учптеља, који је ту службу као узгредну — дакле од своје воље примио; то је ипак пучким учитељима у Хрв. и Славонпји — као п српским вероисповедним учитељима, — патурена, наметнута • та дужност на основу неких одредаба и расположења, али која ннсу провођена у складу с учитељским правилима, већ с обзиром на жеље цркв. власти, а баш на штету загарантованих права учитељскпх. Парочито ово важи за оне стечајеве, којима се расписује уз место учитеља и место појца. Једва једном увпђена је ова неправда по учитељство, а и веома велпка штетност по просветни напредак. Закључком срп. цркв. сабора срп. вероисноведно учитељство је коначно потпуно разрешено од дужности појачкпх, а и у хрватском сабору потврдили су изјавама одјелпи предстојннк за богоштовље н наставу и стручни известитељ истога одјела кр. зем. владе споменуто схваћање законске установе п горње разлоге. За то је на оспову свега овога учитељство румског котара изјавило, да оно не тражи у ствари појачке службе никакових нових расположења, него тражи само то, да се та служба, у вршењу по учитељпма, схваћа

искључиво онако, како је схваћа школски закон и школскн наставни ред, т. ј. да је то служба узгредна, коју — као такову — учитељ прима својевољно и уз слободну иогодбу с црквеном опћином, доследно чему и одговорност за ту службу не сносп учитељ пред својим школским властима, већ пред властима црквенпм, дотично путем грађанског суда, Учитељство није вољно одступити од законом загараптованих му права у стварн појачке дужности и жели, да кр. зем. влада изда јасну и одређену наредбу, радн заштпте наведених учнтељских права пред досадањом неодређеном праксом у појачком питању. Међународно учитељско удружење (Вигеаи 1п{егпа(;шпа1 <1е8 Гес1ега1шп8 сГ 1п8б4д1еиг) има у својој организацији ове годнпе 18 учнтељских федерација. Заступљене су ове државе: Немачка: „Беикбсћег Бећгегтеге1п са 120.000 чланова. Енглеска: „Ка1нта1 ХЈшоп Теасћегз" са 68.000 чланова. Аустрнја: „Беи^всћ-ббЈеггасМзсћег ЕећгегуегеГп" за 20.000 чланова. Белгија: „ГеДегабоп §епега1е Дез шзШи*еиг8" са 7.000 чланова. Чешка: „Хешзку ШШмћп 8ро1ек" са 8.000 чланова. Бугарска: „ХЈшоп (1ез 1п8(л(;и(;еиг8' са 4.000 чланова. Данска: „Бапшагкв 1шегегГогепш§" са 8.000 чланова. Шпањолска: „АзосЈабоп №асшпа1" са 15.000 чланова. Француска: „Рес1егабоп <1е8 АшЈсаЈез" са 95.000 чланова. Луксембуршка: „ЕеЛегаШп Дез 1п8Ши1еигз" са 1.000 чланова. Низоземска : „Кес1ег1аш18сћ Ош^епуугег«. §е1Шо(8сћар" са 9.000 чланова. „Вош! уап Ке<1ег1ап(18сће ОпДегогјгегб" са 8.000 чланова. „Уегаш^ипо; уап НооМеп уап 8сћо1еп" са 2000 чланова. Норвешка: Зог§'е8 Боегег(огешп§" са 10.000 чланова. Португалска: „8тсИса*о <1о8 РгоГевзогез Рптапоз" са 4.000 чланова. Румуннја: „ДпббиИеигз гигеаих" са 5.000 чланова. Шведска: „Втег&ез Еоегег гогепјп"- 4 са12.000 чланова.