Школски гласник

Стр. 279.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Кр. 15.

које треба да се развија, сувише напреже њихову мисао, те је тако настава на терету. Прави пзбор градива с обзиром на обим и каквоћу врло је важно пптање. У томе погледу наћи ће учитељ један ослонац у добрим практичним радовима. Разуме се да треба своје образовање да прошири проучавањем научнпх дела, да може ићи упоредо са сувременом пауком и са те виспне владати наставом. Но има много учитеља виших школа којп мисле, кад владају својом струком потпуно, да нм нпје потребно методско образовање. Учитељу на пекој вишој школи потребно је методпчко-ирактично образовање исто тако као п учитељу у основној школи, а ако тога нема, онда штету од тога еносе ученпцп. Настављање је уметност,'која се пе може оставптп случају, ни са научне ни методичке стране. Иначе не може бити говора о честитом наставном успеху. Од учитеља се тражи: А.) Општа препарација: а) мора се научно даље образовати, бар у онпм струкама у којима иаставља. б) мора темељно проучавати педагошке, нарочито методичке студије. в) мора позпаватн не само наставни план свога разреда него целе школе. Б.) Препарације за поједине наставне часове. Учитељ мора знати, а) шта треба на часу да понови, б) шта ново има да ради. На основу тога да тачно одреди градиво по обиму н облику, в) да изнађе згодну методску обраду: начин припреме, приказа, спајања, обухватања целине и примене; уз то да згодно употреби помоћна средства за очпгледну наставу која су му при руци. Уиотреба дела за препарацију , Младим учитељима се препоручује, да употребе добре штамиане практпчне радове. Кад би се могло учитељским приправницима дати темељно практично образовање из свију важних наставних предмета, то би така препарацпона дела била сувишна и за младе учитеље. Али за вештину у настављању, није доста оно једногодишње вежбање у учитељској школп. То се постпзава најозбиљнијим трудом у дугом низу година. Учитељски кандидат који улази у звање почетник је који треба да се усаврши у настављању. Ако дође у таку прп-

лпку да ради под упутством спремног и вештог управитеља, или да ради по савету којег сгарпјег колеге, то му је драгоцена помоћ. Од школског надзорника који га једном или два иут годишње иосети и то впше да испита, него да покаже како се ради, не може очекиватн много помоћп, као што би требало да је, и што је могуће, само у мањим надзорничким окрузима. Оно мало јлекција на званичним учитељским зборовима, уколнко су уопште угледне лекцпје, дају тек поједине слике добре паставе. Уз то долази још и други учитељски испит. На овоме треба млад учитељ да докаже колнко се теоретскп и практпчно спремио. Као иајбоља спрема за другп испит осведочено је, да је брижљпво препарирање за паставу. Но то је лакше саветоватп пего извести. Оно мало угледних лекција учитеља методике, своје рођеио искуство у вежбаоници, методпчка знања и прилике у којима је, све то даје младом учитељу неки известан основ за рад у настави, иако у многоме несигуран. Али заизвођење темељног основа на којем ће се створнти зграда за даље поље у основној пастави, често тај основ није довољан. Ту је иосреди опасност, да млад учитељ пође у настави за тренутним примамљивостима и тек после многа лутаља долази до права пута. После овога долазе разочарања. По народног је учитеља ванредно тешка та околност, што је он учитељ за све. При дневном наставном раду од 5—6 часова на разним предметима, сасвим је немогуће својом сопственом снагом спремитп се за стварну п методскп добру наставу. То је повод, са чега су штампана препарациона дела добро дошла и старијим учптељима, нарочито кад се на њих постављају новн захтеви. Но у неким круговима, па и код спремпнх педагога, владанеко пепријатељство према штампаним препарацијама. Како да се то протумачи? Мора се приметити, да нису све од праве вредности. Као у свему другом, тако и у овоме има добрих списа и за .употребу али и сасвим без икакве вредности. Овп последњи чине више штете него користи. Неки ппсци сипају прашпну у очи својнм читаоцима, , огртајући своје површно израђене радове у Хербартовскп огртач (истичу да су рађени по „формалннм степенпма", на хербартовском основу и др.). А често у таким радовима нема