Школски гласник

Вр. 15.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 280.

ни спомена од Хербартовог духа и све је дресура. Но и препарациона дела од вредиости, која су израђена по сталној шеми н. ир. Цнлеровим формалним степенима, немају вредности у очима понеких спремних педагога. Баш одржавање те шеме њима је теретно. По њихову мпшљењу ствара сваки учитељ сам себи методу. Истина је, да он напослетку ствара себи нешто, алп то није метода него манир, а не ретко не бпва то ни манир. И ми смо против редовне употребе формалних степена код свију предмета; ми их не признајемо код паставе у писању, цртању и телесном вежбању, где се тиче техничке готовости. Исто тако и код обраде лирских и епских песама, где се ради на нзазивању осећаја и расположаја, не држимо формалне степене за подесне. Али код сваке обраде градива, где је главно образовање очигледности п појимања, држимо чврсто да су ти степени потребни. Ту су они на свом месту већ по самој природи психичких процеса. Но свугде тражимо слободну примену формалннх степена, примену не буквалну, него која одговара духу саме стварп. Многи неће да знају за оне препарације које су од почетка до краја удешене на питања и одговоре. Истина је, да је лектира таких разрађенпх препарација заморна и односи много времена п да настава у самој ствари друкчије тече него што је то изнешено у приказаним питањима и одговорима. Али за почетника, да проникне у наставнп поступак, ипак ништа ннје тако од вредностп, као разрада неких лекција на проучавању методске основе. С тога се може препоручити, да се читају само понеке опшпрно израђене препарацпје, а иначе да се читају нацрти, који с градивом рачунају према даљим потребама, а методски пут у важнпм ступњевпма маркнрају. Ко и таквим делима одриче вредност и сматра их за непотребне, или је по божијој милости уметник у пастави — а ти су врло, врло ретко посејанн — или је сам собом задовољни мајстор-учптељ, који о правој и честитој наставп нема ни појма. Али и ми сматрамо за неумесно, ако се учитељ држи слепо штампаннх препарацпја, па ма оне биле и најбоље и ако нх механички"

копира. Он је тиме везан, и од успешне наставе, не може битп нп говора. Еако Шреба спремати таке препарац ије ? а.) Разрађене препарације не праве се само по замисли, него онако како у настави постају и где је потребно прерађене. Алп увек треба да су верни отисци стварности. б.) Препарацпје и нацрти да су на сувременој научној п методској впспнп н да се служе новим начелима. в.) Нацрти су подеснији него разрађене препарације, јер се брже могу нзрадпти н учптељу п његовој индивндуалости дају одрешене руке. г.) Таки нацрти дају само опсежну наставну грађу п основе методе која ће се применути. д.) Мора се пазити и на то, да су пристале пндивидуалннм школским приликама. ђ.) Тражи се још да су све препарације из свију наставних предмета, проткане једнпм духом и једпом методом. е.) Треба још да се означп и најважнија литература н учила која ће се употребити. Еако шреба употребити препарациона дела ? Учитељ, који озбиљно схваћа свој позпв мора проучаватн исихологију и педагогију а нарочито методику. Темељно проучавање методских пптања, услов је за ваљану иаставу. Алп само теоретска студија ппје доста. Речи поучавају, али примери освајају. С тога се препоручује учптељу, нарочнто млађем, да проучава ваљана препарациона дела, како за своје даље практично образовање у ошпте, тако и за пепосредно у настави. Но таке се препарације не читају тек да се човек тренутно њима испомогне у настави, него да се из њих учи. Те препарације не уче се за катедром, него за писаћим, радним столом учитељевим. Што је мање искусан млад учитељ, природно је да ће се тиме впше држати у својој спреми за наставу, штампаних практичних лекција и запста не на своју штету. Што више искуства скупља учитељ, тнме ће самосталнији бити у угледним лекцијама, али оне могу дати правац и подстпцај и зрелом педагогу темељнијег методског образовања н дугогодишњег искуства, ако су веома добре. Уз то долази и то, да се помоћу пренарација најбоље могу плустроваги нови методички захтеви п предлози. И добре школске прилике