Школски гласник

Стр. 281.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 15.

старају се за то, да препарације не буду шаблона. Избор градива равна се према карактеру школе, према времену што је нарасположењу, према повољшш или неповољним приликама и према полу ученпка. Овде се тиче учитеља да опази оно што је важно и сувишно, да чврсто ухвати оно што јекарактеристично. Па и у наставној техници свестан учитељ неће се ропски држатп мустре. На велпким дидактичким нормама, истина да не може нити сме шта мењати, алп у појединостима ће овде, онде држати се пута према својим лпчним особинама и искуству. Млади учитељи треба да се за све важније наставне часове сваког дана писмено спреме. Најпре да своје назоре поставе, тада да читају штампане нрепарације и нацрте, и то да среде за своје прилике. Што се педагошко искуство буде боље унапређивало, биће препарације све краће, па ће тада бити довољно ако учитељ сачинн само диспозпцију о наставном часу. Искусни учитељп читају нацрте за наставу критички. Врло је корисно после наставног часа важније примедбе прибележитп себн за будуће. Литература: М агНпак. Ргараиегеп (Бооз, ЕпгуМорасНе, II 321.) 2 е1 а 81 Ргарапвгеп, (Веш, ЕпгуМорадНе, VI. 906.) По Рудеу,

Д о п о с. Калаз. У среду 4. окт. о. г. догодио се овде грозан случај. Сељак Паја Петровић убио је ножем овд. недавно умировљеног учитеља Саву Белића. Повод убиству је освета. Учитељев брат ћушио је пре 15 година тога Петровпћа и због тога је он сада напао на Белића. Учитељ Белић је родом из Калазаи ту је учитељевао 17 год. Човек благе природе, питом, услужан стекао је љубав ипоштовање целог села. 1. септ. ступио је у мировину, п на крају тому је завршетак после дугогодишњег трудног рада. Колико је покојник био поштован, и колико је тај грозан случај изазвао саучешће код многобројног народа, видело се то на укопу. У цркви се с њиме опростно протојереј Георгије Голуб парох, нред школом Стеван Стојпћ учитељ из Помаза, а на гробу Лаза Терзин учитељ из Сентандрије.

Лаза Терзин опростио се с покојником овим говором : Саво брате и друже! Над отвореним вратима твоје „вечите куће" стојимо ми учитељи, твоји другови. Чекамо, ево, да тп спусте тело, а ми да будемо сведоци жалосног свршетка твог мученичког живота.. Да, ти си мученик; двоструки мученик! Мученик си, јер си био учитељ. • 11аша нога корача цо путу вечпте патње. Наше руке су заморене, чпстећи коров и бурјан са душа малих људи, наших ђака. Наше груди су пуне умора од вечитог поучавања, мучећи се у свом тешком, али слабо. уваженом учитељском послу. На небу нашег живота не светли сунце мира, ни ведрГша доброг живота. Сваки дан нам је мутан.. Ми впдимо само облаке тешкоће и идемо кроз маглу патње! Пролазпмо кроз трње слабог признања. Нас шпба ветар незахвалности и бије нас лед поруге. Ето, Саво, друже, за то си ти мученик, јер си био учитељ. Но, ти си још и двоструки мученик, јер си свој живот свршио овако жалосно, право мученички. Пао си, као жртва, једног жалосног, срамног случаја. Ето, и така може да буде плата за муке учптељске! У овој тешкој жалости, у овом горком знању тако тужне истине, у овој крвавој јави, јавидим, где над твојим гробом лебди онај анђео хранитељ, који чува нас, бедне Србе! Главу је скрио међ крила своја. Не да, да му угледамо, плачем н тугом искварено лице. Да, он плаче над тобом и у теби гбрко оплакује нашу тбшку српску несрећу. На тебп видн ону стару рану српску. Несрећни случај твоје мученичке смрти, најречитије показује нашу тешку махну, велику болест нашег народа. Прзнице смо, свађалице, кавгаџије, убојице, неваљали смо ! А све то има свог дубоког корена у оном пакленом пзвору, да смо још и пијанице. Ето п ти си се састао с једном иијаном главом, да платпш животом. У пијапом - друштву изгубио си своју невнну главу. Ето, Саво друже, на теби се најбоље показало, куд води ово паше велико народно зло. За то плаче српски анђео, јер оплакује худу срећу и проклету судбину сриску. На овом страшном примеру, само онај се неће поучити, ко је глух и слеп! Ко нн сад не види, куд водп наше српско банчење, тај је заслужио да прође још и горе.