Школски гласник

Стр. 269.

ШКОЛСКИ ГЛАСИИК

Бр. 15.

репродукује децп само најопштије чнњеннце из појединих грана науке, него дете има да се уведе у све разгранате појаве околног света, нарочито и културе, у колико степен његова развитка за то одговара. Средства и облици саобраћаја, разноврсни човечији радови, сирово градиво, њихова обрадаи корист, којасе од њих добија, оруђа за рад, машине, дом и домаћи намештај, уређење вароши; водовод, канализација, осветлење и много још друго: једном речи, све ствари, које дају жиг и значај целом нашем животу, играју у школи само подређену улогу. Ово градиво је код нас данас у главном упућено у три прва разреда, дакле у доњи ступањ. Колико неразумевања има у томе! Када већ хоћемо да пођемо са спољњег гледишта животне потребе, морало би то градиво, које је тако необично важно, најшире место заузети на свима степенима. Мало дете делимично врло мало разуме од тога; у средњим а нарочнто у горњим разредима је дотиње сватање тек способно да разуме; овде могу душевне вредности, које у градиву леже, тек стварно бити означене, ту долази у обзир и естетска оцена, околност од велнког значаја. Ми не полазимо са гледишта потребе каснијег живота, него са гледишта детињег развијања, постпзавамо га, само што овде постоји принцип за уређење и ограничење. У оквир школе треба да уђе све горенаведено у толико, у колико то развијање детета захтева. А развијање тражи везуса дивним, разноврсним и компликованим светом, који заокружује дете, који је пред њим, па и оно, што је у њему прикривено, а ти утицаји, поједине појаве и производп свагда задиру у живот детињи. Морамо тражити разноврсно и свестрано уређену науку о домовини и култури за све степене разреда. Разделити их у струке, значило би цепкати у силне делове п гране. У садање струке могло би се много шта унети силом, па би ипак за понешто било мало простора. Не би било довољно места за то. Данашња наша школа нам може о томе датп чисту слику. Да ми живот и културу не можемо оставити неопажену, учитељи

су већ одавна увидели, и бар код већине њих има граднва из живота у свима струкама, а делимично је уврштено и у наставни план. Али, ко се не држи планова, долази често у неприлику. Миого шта се обрађује на једном месту у извесној струци не стога, што то тамо спада, него што не одговара нигде на друго које место. Па и овде му је неприродно место. Код наставе у рачуну при обради задатака служимо се често стварном наставом. Што ми не прнметимо. како је то натрашке примењено, показује, како можемо да се привикнемо на неприродно. Стварна настава не спада у рачун, пего на против обратно, рачун спада у стварну наставу. Ми без потребе нећемо да раскидамо оно, што је за наше сврхе у природној вези. Раздеоба у струке потреба је за науку, али за дете још не долази у обзир. Дете има да ради са појединим појавама, а за укупно сватање није способно нити има потребе. Тек када је количина обрађеног градива велика, а способност апстракције расте, опда настаје потреба за ред и деобу. Споеобност сватања укупности постизава се тек у 13. години, и тек тамо има да наступи прикупљање према научним погледима, оцепљење у предмете. Наш циљје дакле свеукупна настава. Овде може сачињавати основу само иеки рад нли поље за посматрање, па и поједини предмет. Што се касније на то дозида, то ће бити код исте основе сасвим разноврсно, према добу детињем. У горњим разредима биће све замршеније. У доњем ступњу ће деца један чекрк, који су видела просто направити, већином без точкова, само ваљавицу и ову можда без точкова. Већ, када су деца видела чекрк, говорило се о њему, о његовим деловима, и називима истих. Ако дете зна иисати, можда ће га и описати. ■— У средњем ступњу би то већ другачије било, н. пр. ту би се иаправили точкови и т. д. а уједно наступа прилика за бројање и рачунање. Ја намеравам да опширније представим само, шта се све може радити, када је чекрк у горњим разредима учеван предмет. Ту