Школски гласник

Отр 301.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 16

Луксембург: Свака телесна казна забрањепа је у школи законом. Учитељ који и против тога употреби телесну казну излаже се судском кажњењу. Низоземска: Школски закон не говори ништа о телесној казни. Већина месних школских власти забрањује учитељу телесно казнити ђаке у школи. Учитеља који се о то огреши чека тужба родитеља суду. Норвегика: Закон даје право школским властима да могу допустити телесну казну. Но мора бити извршена у присутности управитеља и разредног учитеља. Где је школа једноразредна мора битн присутан кажњењу члан школског одбора. Забрањено је казнити девојчице старпје од 10 година. Румунија: Школски закон не допушта у школи телесну казну. Шведска: Закон и школски ред допуштају телесну казну у школи. Обично казну врши разредни учитељ. Швајцарска: У француским кантоннма забрањена је телесна казна у школи. У кантонима иемачким, допуштенаје подтим условом ако не би оштетила здравље или детињи морални осећај. Казну врши разредни учитељ. „бебка бко!а'.

Учитељство. Конференција новосадскнх учитеља у корист побољшања дотације. У 15. бр. „Школског Гласпика" донели смо белешку, да је 25. октобра одржана конференцнја новосадских учитеља без разлике народностп, а у корист побољшања учитељске дотације. Друга шира конференција у тој ствари, одржана је у суботу по подне 15. (28.) октобра о. год. На ту конференцију били су позвапи сви учитељи. На њој је решено, да се помогпе акција угарског земаљског учитељског удружења, у корист побољшања учитељске дотације и да се усвоји у том смислу резолуција, како је на ужој конференцији стилизована. Оспм ове опште акције донета су решења и у погледу локалне повишице учит. плата. Ту се тражи да основна плата буде учитељима 2Ј00 К, а учитељпцама 1800 К. У корист тога поднеће се варошком магнстрату меморандум, а поједине вероисповедпе општипе у месту, умолиће се, да овај меморапдум својим потписом потпомогну; депутација

ће отићи новосадском великом жупану и градском начеонику, да га умоле за помоћ у остварењу ове молбе; исто тако умолиће се и повинарство свију народностп у месту да помогне ову учнтељску ствар. Ову конферепцију отворио је и руководио Милан Ћосић и врло радо пристао на све ове одлуке. После оног његовог непрпјатељског држања према сталешким иптересима заступљеним у нацрту за Школску Уредбу, н после оног његовог испада на нацрт и учитељство на митрополијској учитељској скупштини, није могло бити јасно ово садашње његово држање, те је на основу тога Ђ. Михајловић тражио разјашњења каква се то метаморфоза десила с Ћосићем, кад овом приликом пристаје да се тражи још већа плата и основна и завршна, него што је то предлагано у нацрту. Михајловић је приказао ону кампању која је приређена против учптељства због предложене учитељске дотације у нацрту, изнео је како су харангиране општиие против учитељства, како је Ћосић нападао учитељство н таке захтеве учитељске иа митрополијској учитељској скупштини, изпео је држање његово према сталешкој солидарности и све остале некоректности, које је он починио огрешпвши се о учитељство и тражио је да Ћосић разјасни то своје држање тадашње и садашње, кад се тражи још већа свота за дотацију, па према томе н веће жртве од парода. Ћоспћ је додуше обећао да ће то разјаспити, алн није то учинио. Прнсутпо учитељство саслушало је очевидно с пажњом н изнепађењем овакав приказ Ћосићева држања и један од мађарских учитеља, који не зна"српски, замолио је да се то, што је Михајловић говорио прикаже и на мађарском језику због оних који не разуму српски. Ђ. Петровић је покушао да нетачнпм информацијама прикаже ствар, али кад је Д. Ружић (којег је Михајловнћ замолио да протумачи) почео приказивати ствар опако, како јесте, М. Ћосић је и опет дошао у грозничаво стање, као оно на митрополијској учнтељској скупштини, и на сав глас викао, пепашавши ни једне речи да каже што у оправдање свога дволичног држања тада п сада. До год М. Ћосић не оправда такво своје држање, то га сам тај његов поступак карактернше, какав је он члан учптељства. Ту не помажу никакве грдње ио „Застави", јер