Школски гласник

Вр. 16.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 300.

жени су били сви апарати који служе ексактиом проучавању дечјем, као: приборн за експериментално-психолошке лабораторије, недолошка кљпжевност на разним језнцима и најзад табеле, цртежи, резултати н друге збирке ове врсте, које приказују дапашње стање педологије. Идући педолошкн конгрес одржаће се 1914. у Мадриду, престоницп Шпањолске. ТГриређивачи бриселског конгреса били су се особито постарали, да боравак гостима њиховим у Белгпји буде тако поучап п мио да се за дуго сећају. Осим успеха, које су показали на педолошком пољу својнм веома смишљеним и систематским радом, Белгијанци су се трудпли, да госте упозпају са својпм псторијским споменицима, уметничкнм творевииама, трговином, са културним установама, тековннама, и то помоћу научних излета, које су прнредплп билп на по једаи дан у вароши Антверпен и Шарлроа. На дан отварања конгреса сам је град Брисл у варошкој кући угостио члапове конгреса, где су се могли дивпти уметничким ремек делима исторпјског значаја и моглп су упознати помоћу растуреинх илустрованих свешчица све њнхове културне установе. Августа 1-4. су као гости вароши Антверпепа разгледали ондашњу варошку кућу, варошкп педолошкп лабораториј, педолошку и школску изложбу која је посебпо била ириређена, зверињак и учествујући па пзлету но ушћу Шелдином на једном морском пароброду понели су собом незаборавних успомена. Августа 17. члановп конгреса бнли су гостн града Шарлроа, п тада нм се дала прилика да сс начуде културној величннн Белгпје у свој својој целпни, на овогодишњој генерално приређепој државној изложби. За нас Србе Белгијанци су од емпнентне важности, иошто угледајући се на њнхову просвећеност, жнлавост, пеуморан рациопалаи рад, смемо се чврсто уздати, да ћемо њиховим живпм примером вођенп и ми на културном п матерпјалном пољу унапред коракнути, Б.

Школа и настава. Телесна казна у школи по разним државама. Школа, нарочито у великим местима,. не може при дапашњој организацији ојачати

свој уплив као некад. Измењене друштвене прилпке траже пзмену школске организације. УчителЈСтво велнких градова, већ годннама тражи да се установе разреди за поправак, који су потребна допуна елементарној школм, али то је све узалуд. Све се више чују захтевп, да се опет уведе телесна казна у школу, пеки свалзују кривицу па школу, да не вргаи потпуно свој задатак. Но нп увађање телесне казне не би био једини лек да се прилпке поправе. Боље би користила измена у школ. оргапизацији у том правцу, да се заведу поправнн разреди, у којима би се кажњена ипдивидуа васиитала за лепши живот. У таким заводима могла би се у потребним случајевпма употре битп телесна казна. У кратком прегледу износимо у којима је државама данас допуштено употребпти телесну казпу у основпој школп и за какве преступе. Немачка: Учитељству је доцуштено, казпити дете за доказано зло дело. Може извршити казиу само у разреду илп предати дете управитељу да га казнн. 0 кажњењу с.е саставп иарочити извештај. Еиглеска: Закон доиушта учптељу да може употребити очево нраво н казнптн дете н телесно кад је потреба. Родитељи имају право тужитн суду, ако је дете озлеђепо. Учитељ се мора оправдати. У забавпшту се не сме казнити. У некпм окрузима допуштају школске властп да се дете казни само V прнсутиости школског управптеља. У великим градовима може управитељ датн право кажн.ен,а п самом учптељу. Белгија: Школскпм закоиом забрањепа је телесна казна у школп. У случају прешпе потребе, мо.Јке битп ђак каипћен и пред судом. Бугарска: Закон строго забрањује телесну казну у школи као днсцпнлппарпо средство. Родптељи имају право судскп прогонпти учитеља који бн им казпно дете у школи телесном казном. Данска: Школскп закон допушта у важним случајевнма телеспу казну као дисциплинарно средсгво у школн. Кажњење (врло ретко) бива у школи, а врши га разредни учитељ. Финска: Телесиа казна је допуштена а вршн је управитељ или унравитељка школе. Сабор је донео , забрану телесне казнн, али закон није бпо потврђен. Француска: Закон строго забрањује телесну казпу у школп.