Школски гласник

Стр. 299.

ШК0Ј1СКИ ГЛЛСПИК

Бр. 16.

једничку местну шк. благају узети у обзпр с једие број душа поједине општине, с друге стране пак, ако се школски порез буде разрезивао по душама или државној управној порези меродавпо је начело, да нринос оне општпне, у чпјој је срединн школа, има да буде са једном трећпном већп од приноса поједине општппе." Андрија Секулић поднаша исправак, да се у 4. ставци каже број душа, а друго све да изостане, да се неби дала прилика трвењу између општппа." Др. Суботић : Ја мислим, да је у редакцији врло млого речено, али мора се нешто рећи, па зато би био, да се метне у процентима, па да кажемо: „она општина плаћа 10^ више, у чијој је средини школа." Андрија Секулић примећује иа нсправак дра Суботића, да није узет обзир на околност као што је то у његовом нсправку речено, зато предлаже, да се његов нсправак прими. Шеста алинеја отпада по себи почем је 12. алинеја у § 70. отпала. Др. Суботић : Можда бп ко приметио, да је о том већ у § 66. говореио, зато би предложио, да овај § изостане. Известилац Ст. В. Поповић: Немам пишта против предлога г. дра. Суботића. Др. Касапиновић: Ово би имало овде, у толико места, што је разјасњење. Др. СуботиЂ : § 66. већ говори о том, а што је мање параграфа то је боље. На гласању прнма се предлог дра Суботића да § 73. изостане. Известилац Ст. В. Поповић чита § 84.: „У колико неби ова местна благајница била у стању излагати све трошкове око своје школе, добиваћс школска општина према исказаним школским иотребама, саразмерну помоћ из клпрнкалпог школског фонда." Димић поднаша исправак: да се место овог § уметпе пз решкрипта са неком донуном: „Све трошкове за подизање и издржавање школа и учитеља има општина из својих соиствених ирпхода иодмпрпвати; ако већ на то одређенн фондова нема, или у колико ови не би нзмагалп, добавпће она према извпђеној потребп помбћ из народипх фондова." Ратковић предлаже, да се у последњем реду измени „из клприкалног фонда" са „нз препарандског фонда." Др. Суботић : Господо, ја би мислно, да се овај параграф оставп за други иут, почем се овде има да реши иачело. (Прима се.) „Заетава", број 62. од 30. маја 1871.

Педагошки преглед. Први међународни конгрес у Брислуза проучавање детета. Вредност културних добара

тим брже расте и тим је већа, кад се за што краће време њих што впше користе њпма. По томе ћемо најспгурније закључивати на културнп степен народа и појединаца, кад установимо, у колпкој мери дају од себе знака својој паклоностп н вољп око генерализовања својих културних добара и тековина. Мерећи с тог гледпгата народе и државе на свету, пемогуће нам је пеуочпти културну величину мале Белгије, њеио ванредио богатство у духовној п матерпјалпој култури. Белгија се распростпре само на 28.000 □ км. и у њој живи само 7 и пола милијуна становника, и опет је та малена држава она, која је скоро нз године у годину приређивајући међународне пзложбе, конгресе, конференцпје п стручна саветовнња, као гостољубиви домаћни, сразмерпо највише пута већ пружила прилике народима на свету да се састану; п сваки пут је братскп поделила с њима резултате свога делања на културном пољу. То је чшшла и ове године у Брпслу, месеца августа, у дане од 12—18. на I. међународном конгресу за проучавање деце п па овогодишњој земаљској генералпој изложби приређепој у вароши Шарлроу (Сћагкпн). На том конгресу прпсуствовало је 700 педолога заступајућп 28 разних држава. Конгрес је одржан под највишом затптптом белгијског краља Алберта, п донео нове славе Белгијанцима. Њима се мора одати свако призпање, што су први оип прпкупили резуЛтате рада најврснијих представника на пољу проучавања дечјег, што су различпте правце у одређенп колосек довели, и тиме крчили пут сисшематском проучавању дечјем, као п рационалном васпиШању по целом свету. На конгресу у Брпслу, темељно су расправљепа 133 веома важпа педолошка нитања, што је текло у пет упоредппх стручипх оделења н на два заједпнчка, геиерална скупа. У општој (I.) педолошкој секцији расправљеио је 7 тема, у (II.) биологико-хигијенској секцијп расправљено је 26 тема, у секцпјн за дечју психологи'у (III.) 53 теме, у иедагошкој (IV.) секцији 24 теме, у секцији за социологију (V.) детињу 7 тема; у два заједничка, генерална скупа расправљеио је 17 тема. Сва предавања и резултате дебатовања њиховога издаће се у две свеске и у своје време ћемо их . опширно приказати. На педагошкој изложби, која је с конгресом заједно приређена, изло-