Школски гласник

Стр. 291.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 16.

ма кога краја, па се морате згрозити, ако имате иоле љубави за свој народ, за свој напредак. Ни овде код нас, ни у Србији, Босни, Херцеговини, Далмацијн, просто се незна пико пије, ни ко плаћа. Садашњост наша је заиста врло тужна. Сви смо, против свију. Овако су ваљда живели само Јевреји, у својој старој постојбини, Палестини. Ни, Аврам, ни брат му Лот, нису могли дуго у заједници. Растадоше се. Па исто су наставили и њихови потомци, док им Римљанн не разорише Јерусалим и они се распршташе по свету, када су се добро исплакали на рекама Вавилонским. Али су се бар научили памети. Данас у сложном раду, подјармише свет. Али се ми ничему нисмо научили. Па нн опустошени крајеви наши из најновпјег доба, па ни материјална пропаст половине нашег народа у овим крајевима, ни чему нас не учи, остали смо слепи од међусобне борбе. Идемо на сусрет врло тужиим данима, ако овако устраје. Плакаћемо убрзо, као оно Јевреји, али нас нико не ће чути ни марити за наш плач, јер смо своју несрећу сами скривпли. И појавиће се вукови у овчијој кожи и растепети стадо, нашу масу, јер им се неће моћи одупрети са културним оружјем.... јер га не познаје као што бп требало. Све се може поднети, са омање штете, вели једна пословица. Културним народима не наносе много штете зађевице, међусобна мржња приликом борбе за начела, установе п т. д. јер се они, као образовани, брзо сложе за своје опште добро. Код нас је то друкчије. Чим се поделимо, ретко и називамо бога један другом, а камо ли да се нађемо на каквом заједничком послу, за опште добро свога народа. Морамо, дакле, свима*сретствима тежити затим, да будемо сношљиви један према другом, те да у заједници унапређујемо наше опште интересе. Па сме ли се овако и даље остати? Не сме, јер смо пропали, сигурно пропали. Из свега написаиога, сваки ће већ увидети и начин, како да се ово зло лечи, па да спремамо наш народ за културну борбу у доба, када други осва-

јају ваздух, а како не би земљу. Ја држим, да се све може поправити и да ће зло само од себе отпасти, ако препородимо дуб пз кога сада овакве пчеле излећу, односно, створимо нову генерацију, излечену од међусобне свађе, кавге п ината, озарену светлошћу модерних идеја, које светом владају. А може се народ препородити уз суделовање родољубиве интелигенције еамо са основном добро уређеном народном школом. То би био дакле задатак нас, народних учитеља, који је данас врло тежак готово изгледа немогућ у приликама, у којима живимо, јер треба надземаљске снаге, спреме, самопрегора од страпе наснародних учигпеља, а велике пожртвовности од пријатеља школе и народа, јер ваља лечити врло дубоке ране и код одраслих, да нам не сметају у нашем тешком раду. Уз -то стицати и давати народу резултате разних знаности, које се с дана на дан развијају и стварају нове прилике у којима се морамо умети налазити Као што рекох, ја тврдо верујем, да ће народна школа уснети под извесним условима, ако не за две-три године, а оно за три-четир деценија, да препороди добар део нашега народа и тај ће себи скројити лепшу капу, интелигенцију, која ће га повести лепшој будућности. Ускоро ћу, дакле, проговорити о главном задатку ове расправе: 0 народној гаколи, одношају њеном према народу, сталежима, властима, спреми учитеља, награди њихова рада, гае о нашој у читељској заједници у радгу на препороду народа. Ириг. Стеван Радић.

Школа рада. по немачком Борђв Пвтровић срп. нар. учпт. Геометрија може врло много да се обрађује у школи рада. Али она овде није апстрактан предмет, него су облици и одношаји облика дати на стварима, или их дете ствара. Ту дође до дејства и смисао, која је је у облицима дата. Наша геометрија није дедуктивна, она је иаука искуства. И она је већином